Kinezi stižu u Solun

Srbija je na početku 21. veka, isto kao i na početku prošlog, zemlja bez mora, vrlo zainteresovana za najbliži, najbrži i najefikasniji prilaz pučini.
Koje je more u našem susedstvu najdostupnije danas srpskom izvozu?
"Politika" počinje da traga za odgovorom, uočavajući ovom prilikom da izgradnja nove saobraćajne mreže na severu Grčke poslednjih godina i priliv nove generacije investitora u taj region menjaju profil putnog Koridora 10 i srpskom izvozu nude poslovnu priliku…

Svečanost na železničkoj stanici u Solunu ove zime bila je skromna: puštanje u rad modernizovane pruge do planinske varoši Kozani, koja četiri godine nije funkcionisala zbog slabog održavanja, pozdravili su meštani severozapadne Grčke, poneki zvaničnik iz Ministarstva Makedonije i  državna novinska agencija APA iz Atine. Rekonstrukcija železničkog kraka Solun–Aminteo–Kozani po ceni od 25 miliona evra naizgled je posao od lokalnog značaja. Iz perspektive evropske obnove puteva i železnica, kratka pruga Solun–Kozani pripada daleko složenijoj transkontinentalnoj saobraćajno-energetskoj mreži čiji su obrisi na Balkanu i krajnjem jugoistoku Evrope, na početku novog veka, vidljivi tek u pojedinačnim segmentima.

Kada po planovima zvanične Atine 2013. godine bude završen krak pruge Kozani–Luka Igumenica onda će železničke kompozicije direktno moći da prevoze putnike i robu od obale Jonskog mora do Irana i nazad.

Putni koridor kroz severnu Grčku dobija – globalni značaj. Grozničavo traganje zapadnjačkog biznisa za novim vezama sa energetskim eldoradom na Kaspijskom jezeru i Crnom moru odvija se uporedo sa velikom potragom azijskog biznisa za novim lučkim kapacitetima na Starom kontinentu, novim kontejnerskim terminalima i mogućim skladišnim prostorom. Deo te aktuelne, paralelne, trke vodećih svetskih finansijera vodi se upravo na terenu krajnjeg jugoistoka Evrope gde egejske luke Solun, Aleksandropolis, Volos i druge dobijaju novi značaj.

Luka Solun ipak prednjači; proširenje lučkih kapaciteta najveće luke severne Grčke, od izgradnje novih kontejnerskih terminala do budućeg pristaništa za hidroavione, privlači pažnju različitih investitora – od Evropske investicione banke iz Luksemburga do investitora iz Katara i Bahreina i kineskog COSCO-a, vodećeg azijskog okeanskog kargo-prevoznika. Trka za ulogu i mesto u razvoju solunske luke sve je oštrija.

"Evropska investiciona banka (EIB), finansijski oslonac briselske familije, već je izdvojila oko 50 miliona evra za modernizaciju terminala za pretovar kontejnera na "doku šest" solunske luke, ističe za "Politiku" Helen Kavadija portparol EIB za jugoistočnu Evropu. "Predstavnici kineskog pomorskog prevoznika COSCO-a stižu početkom leta na pregovore o učešću u privatizaciji luka Pirej i Solun", izjavio je Jorgos Vlahos, generalni sekretar u grčkom ministarstvu Trgovačke mornarice listu "Naftemporiki". Solun kao "balkanski Roterdam"?

Na početku 21. veka najveća egejska luka dobija potvrdu izvanrednog geopolitičkog položaja, isto kao i na početku 20. kada se iz Otomanskog carstva prugom preko Soluna putovalo na zapad i kada je, još 1908. godine, Srbija u Solunu imala svoje "srpsko pristanište": slobodnu carinsku zonu koju smo sa prekidima i u različitim modalitetima (Kraljevina SHS, DFRJ, SFRJ…) koristili gotovo do pred kraj prošlog veka. Zvanična Atina danas je spremna na novu rundu pregovora sa Srbijom o oživljavanju odnosa između solunske luke i naše privrede.

"Grčko ministarstvo trgovačke mornarice želi što tešnju   saradnju sa Srbijom kako bi se iskoristile prednosti koje dvema stranama nudi razvoj transevropskih koridora. Iz te perspektive Luka Solun, koja se nalazi na kraju koridora 4 i 10, ima veoma važnu ulogu", ističe ministarstvo iz Pireja u specijalnom saopštenju za "Politiku". U Luci Solun našem listu potvrđuju spremnost na novu fazu odnosa sa srpskom privredom.

"Solunska luka je spremna da potpiše memorandum o saradnji sa Privrednom komorom Srbije kako bi olakšala trgovinu između Luke Solun i Srbije", ističe  Miltijadis Arvanitidis, savetnik u Upravi solunske luke (TPA). Zvaničnici solunske luke poručuju srpskim privrednicima da će učiniti sve da što je moguće bolje "opsluže kargo i putnički saobraćaj usmeren ka Srbiji". "Luka Solun je spremna da poboljša železničke veze od pristaništa do određenih gradova u Srbiji sa kojima imamo najveću saradnju. Otvoreni smo za saradnju u izgradnji robnih depoa u pojedinim gradovima Srbije, za sklapanje ugovora o bržem opsluživanju određene vrste kargo-robe i niz drugih poslovnih aranžmana", kaže za "Politiku" Miltijadis Arvanitidis.

Da li će Solun opet postati "srpsko pristanište"?

-----------------------------------------------------------

Saradnja grčke i bugarske luke

Bugarska rečna luka Lom je sledeći poslovni partner Luke Solun, preneo je list "Katimerini". Jorgos Vlahos, generalni sekretar Ministarstva trgovačke mornarice Grčke, razgovarao je u Sofiji o povezivanju egejske luke i najzapadnije bugarske luke na Dunavu. Luka Lom (160 kilometara severno od Sofije) predstavlja raskrsnicu transevropskih putnih koridora. "Saradnja sa Lukom Solun umnogome će ubrzati prevoz robe iz centralne i istočne Evrope", prenosi atinski dnevnik.