Svakom drugom tinejdžeru nuđena droga

Skoro svaka četvrta mlada osoba u našoj zemlji eksperimentisala je sa nekom psihoaktivnom supstancom, a svakom drugom tinejdžeru je bila ponuđena droga. Čak 60 odsto mladih u Srbiji kaže da poznaje nekoga u svom okruženju ko konzumira drogu, a polna statistika govori da je jači pol neuporedivo „slabiji“ na psihoaktivne supstance – drogu je probala trećina mladića u odnosu na 18 odsto devojaka.

Ovo su samo neki od upozoravajućih rezultata uporednog istraživanja „Dostupnost droge u regionu i informisanost i stavovi mladih o narkomaniji”, koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Vita” iz Novog Sada. Rezultati ove studije, koja je sprovedena tokom novembra na uzorku od 1.893 osobe starosti od 15 do 30 godina iz Srbije, BiH i Crne Gore, takođe govore da su mladi u Beogradu u najvećoj meri izloženi narkoticima – čak 69 odsto ispitanika potvrdilo je da im je direktno nuđena neka od droga, što je za čak 14 odsto više od proseka za Srbiju. Najveći broj onih koji su imali iskustva sa drogom dolazi iz Kruševca, Beograda i Subotice, a lekare posebno zabrinjava činjenica da veliki broj mladih i dalje živi u iluziji da se droge dele na „lake“ i „teške“.

Rezultati ove studije, ipak, u velikoj meri se razlikuju od rezultata Evropskog istraživanja o zloupotrebi alkohola i droga kod mladih, koje je sprovedeno 2008. i 2011. godine u našoj zemlji i čiji rezultati govore da je svega 16,5 procenata učenika priznalo da je konzumiralo neku ilegalnu supstancu. Oko sedam odsto ispitanika izjavilo je da je probalo marihuanu bar jednom tokom života, a kanabis je u prethodnoj godini koristilo 5,6 procenata učenika prvih razreda srednje škole.

Dr Jasna Daragan – Saveljić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, ocenjuje da rezultati prvog istraživanja ne odgovaraju iskustvu lekara zaposlenih u ovoj ustanovi i dodaje da je poslednjih godina registrovano manje zavisnika od „teških” droga.

Spomenka Čivić, psiholog i prvi istraživač Evropskog istraživanja o zloupotrebi alkohola i droga kod mladih, ističe da su studije koje svedoče o rasprostranjenosti zloupotrebe droge veoma osetljive i da istraživači moraju da vode računa o metodologiji samog istraživanja, jer pogrešni rezultati mogu dovesti do širenja panike.  

Milan Vlaisavljeić, direktor bolnice „Vita”, kaže da se rezultati njihovog istraživanja razlikuju u odnosu na pomenuto evropsko istraživanje, jer se ova studija uvek radi na uzorku šesnaestogodišnjaka.

„Naša studija obuhvatila je osobe uzrasta od 15. do 30. godina – ovo je šesto istraživanje koje sprovodimo i sa žalošću mogu da konstatujem da se procenat mladih ljudi koji eksperimentiše sa drogama već godinama ne menja. Poslednjih godina manje je novih pacijenata, a primećeno je i da se zavisnici sve kasnije odlučuju na lečenje. U porastu je broj zavisnika od sintetičkih droga, što i ne treba da čudi, s obzirom na to da je čak trećina mladih u našem istraživanju ocenila da se droga može uzimati „kontrolisano i u specijalnim prilikama”. Ovakvi stavovi ukazuju na nedovoljnu kritičnost i distancu prema„lakim drogama”, što povećava rizik od njihove „zloupotrebe”, zaključuje Milan Vlaisavljević.