Malvini i pingvini

U ulici Tačer u Stenliju, glavnom naselju Foklandskih ostrva, morali bismo da izgradimo veliki spomenik u čast generalu Galtijeriju. Ova pošalica današnjih stanovnika Foklanda poziva na odavanje priznanja tadašnjem šefu argentinske vojne diktature što je pre dvadeset pet godina krenuo u osvajanje Malvina, i što su mu Britanci nenadano odgovorili, krenuli u rat preko pola zemljine kugle, pobedili i… počeli da se brinu o svojoj davno zaboravljenoj udaljenoj teritoriji. Foklanđani se danas mogu pohvaliti bruto dohotkom od 60.000 dolara po glavi stanovnika, što ovo stenje pod ledenim vetrovima, na kome se kao i u matičnoj Kraljevini vozi levom stranom, čini najprosperitetnijim mestom na celom južnoameričkom kontinentu. Stanovnici prepričavaju da se sve promenilo prvog aprila 1982. godine, kada ih je na razgovor pozvao britanski  guverner ostrva i pročitao saopštenje Forin ofisa. Foklanđane je do tog časa i Bog bio zaboravio, pa nisu mogli da veruju u ono što su čuli. Već sutradan Argentinci su bili tu, ali je gvozdena Margaret Tačer spremno prihvatila rukavicu i odaslala svoju borbenu ekspediciju.

Posle 74 dana rata, Argentina je kapitulirala. Izgubljeni rat doveo je do brzog pada vojne diktature u Argentini, a pobeda je u Britaniji dočekana sa velikim slavljem. Čak i četvrt veka posle ovog kratkog i po viđenju ostatka sveta besmislenog rata, Britanci osećaju potrebu da se nizom ceremonija podsete na svoj trijumf iako su zvanično izrazili žaljenje zbog "svih" koji su poginuli u kratkom ratu (oko 600 mladih Argentinaca i oko tri stotine britanskih vojnika).  

Premda su davno raskrstili sa vojnom huntom kojoj su za zločine počinjene nad sopstvenim narodom sudili u domaćim sudovima, Argentinci se nikada nisu odrekli svog prava nad Malvinima (kako se ova ostrva nazivaju na španskom jeziku), pa deca u školi uče da su  ostrva argentinska. U vremenskoj prognozi na informativnim emisijama i dan-danas se redovno izveštava o vetrovima i burama na  ostrvima koja se prikazuju kao deo argentinske geografske karte. Kao neslana šala ili jeres pominje se da Malvini pripadaju pingvinima, dok su i dalje najpopularniji nacionalni grafiti oni koji tvrde da su Foklandi, koji pod tim nazivom pripadaju Britaniji od 1833. –argentinski. 

Prekinuti diplomatski odnosi sa Velikom Britanijom uspostavljeni su u vreme predsednika Karlosa Menema, osam godina posle rata 1990, ali su veze između Londona i Buenos Ajresa i dalje zategnute. Nestor Kiršner, demokratski predsednik Argentine, otpočeo je proces lobiranja u UN da se Argentini dodeli suverenitet nad ostrvima koja  po argentinskom tumačenju pripadaju njenim teritorijalnim vodama. Možda bi Foklandi i postali Malvini da pre četvrt veka general Galtijeri nije, u želji da prikrije ekonomsko propadanje i zločine, rešio da krene u ratni pohod. Ili da je Britanija bila manje spremna da još jednom potvrdi nadmoć svoje kraljevske mornarice. 

Posle rata i žrtava teško da će se i jedna od dve strane odreći svog ratnog cilja. Od svega toga uz Foklanđane profitiraju i argentinski susedi Čileanci. Oni na Malvinima već čine deset odsto radne snage. Zbog para koje London upumpava u stenovita ostrva, čileanski radnici radije gastarbajtuju na Malvinima nego u Americi.

Svi oni u mislima dižu spomenik argentinskom diktatoru zbog njegovog ratnog hira i razbuktalog nacionalnog ponosa nekadašnje britanske imperije.