I devojke na Vojnoj akademiji

Konkurs za upis na Vojnu akademiju otvoren je do 15. aprila, a ove godine interesovanje je veće nego ranijih, jer će studenti dobijati i diplomu nekog od civilnih fakulteta. Dekan pukovnik dr Jože Sivaček kaže da se, pored Fakulteta bezbednosti, Fakulteta organizacionih nauka i Saobraćajnog fakulteta sa kojima su ugovori potpisani, uskoro može očekivati i potpisivanje ugovora s Mašinskim i Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu.

Ovaj zajednički studijski program omogućava da, recimo, budući oficir stekne u Vojnoj akademiji zvanje pilota i paralelno na Saobraćajnom fakultetu zvanje diplomiranog inženjera, tako da će biti i stručnjak za letenje, ali i imati sva potrebna znanja iz oblasti vazdušnog saobraćaja.

 – Time se pitomcima Vojne akademije pruža veća sigurnost u društvu, jer će moći da biraju da li će raditi u vojsci ili u civilstvu – kaže dr Sivaček.

Naime, studenti će kad završe Vojnu akademiju biti u obavezi da budu deo Vojske Srbije narednih sedam-osam godina, duplo duže od dužine studiranja, a potom mogu da pređu na civilna zanimanja. Ako žele da odmah pređu u "civilstvo" uslov je da plate školovanje.

Ove školske godine predviđen je i upis devojaka, prvi put u istoriji Vojne akademije, i to na odseke za pešadiju, vezu, avijaciju, tehničku službu Kopnene vojske i atomsko-biološko-hemijske odbrane. Planiran je upis ukupno 25 devojaka, a o velikom interesovanju svedoči i to da se u nekim gradovima unutrašnjosti na konkurs prijavilo i po desetak devojaka. Za mladiće će u novoj školskoj godini biti 135 mesta, što je za 15 više nego prošle godine. Ono što je takođe bitno napomenuti jeste da će svi mladići, bez obzira na da li su završili vojnu gimnaziju ili ne, imati jednake šanse za upis, jer će u maju polagati prijemni.

– Želimo da stvorimo takve uslove da oni koji se opredele za vojne studije imaju jasnu viziju delatnosti u narednom periodu, da znaju šta će vojna profesija tražiti od njih do 2020. godine. Zato je Vojna akademija pristupila izradi master plana gde sveobuhvatno sagledavamo šta je to što se traži od oficira za 21. vek. Već sada znamo da će se u budućnosti od oficira mnogo više tražiti poznavanje tehnologije i informatičkih veština, nego što je to do sada bio slučaj, a i profil prosečnog oficira se menja, pošto se ne traže više samo fizičke sposobnosti, već pre svega znanje – kaže dr Sivaček.

Dok Rambo polako odlazi u istoriju na ceni će više biti oficiri intelektualci koji govore tri do četiri svetska jezika, koji su sposobni da budu ne obični, već vrhunski menadžeri, vođe koji motivišu ostale.

Dekan Vojne akademije se nada da će se već za dve godine rešiti i problem kvaliteta kadra koji konkuriše za upis na vojna zanimanja i da će mogućnosti koje ovaj poziv pruža motivisati i one najbolje i najsposobnije u društvu da konkurišu za Vojnu akademiju.