Ljubimci pod udarom bezakonja

Prema Nacrtu zakona o dobrobiti životinja predviđeno je da vlasnici kućnih ljubimaca plaćaju komunalnu taksu za njihovo držanje u stanu. Iako se još sa sigurnošću ne zna koliko će ona iznositi i za koje će sve životinje plaćati taksa, pretpostavlja se da će u tu grupu najpre ući psi i mačke. A kasnije će, možda, hrčci, zečevi i kornjače takođe biti oporezovani.
Dr Elizabet Paunović, zamenica beogradskog sekretara za zaštitu životne sredine, kaže da će lokalne samouprave biti dužne da propišu visinu taksa, a prikupljeni novac će biti iskorišćen za pružanje pomoći napuštenim životinjama.
– Po istom nacrtu zakona predviđeno je i kažnjavanje vlasnika koji se neodgovorno ponašaju prema svojim ljubimcima. Mi se trudimo da poboljšamo ovu oblast, ali sve zavisi od toga kada će zakon biti usvojen – istakla je Paunovićeva.

Ljubitelji životinja imaju podeljena mišljenja kada je reč o ovome i naglašavaju da više veruju organizacijama koje štite prava životinja nego obećanjima funkcionera da će novac biti iskorišćen u prave svrhe. Međutim, uglavnom podržavaju inicijativu da se osnuje specijalni fond u koji bi vlasnici ljubimaca mesečno izdvajali određenu sumu novca (po sistemu "koliko ko može"), koja bi kasnije bila iskorišćena za zbrinjavanje pasa lutalica. Beograđani, sa kojima su novinari našeg lista razgovarali, smatraju da bi na taj način bili zaštićeni i njihovi psi, a da bi se psima koji nemaju vlasnike omogućilo da imaju redovnu hranu i pomoć veterinara.

Mnogi Beograđani su se požalili da ovih dana muku muče sa komšijama i to onima koji nisu baš prijateljski nastrojeni prema četvoronošcima. Poučeni primerom zgrade na Banjici u Beogradu(gde su stanari izglasali da vlasnici kućnih ljubimaca plaćaju za 25 odsto više cenu komunalija), žitelji zgrada na Karaburmi i Novom Beogradu našli su način kako da se svete gazdama pasa, čiji ih je lavež, recimo, prekinuo u popodnevnoj dremci. Počeli su otvoreno da prete komšijama koji u stanovima drže pse da će ih prijaviti "Infostanu" da dodatno plaćaju račune za vodu, jer smatraju da psi troše mnogo vode, a sve to da bi ih naterali da se odreknu ljubimaca.

Ima i drastičnijih slučajeva: trovanje životinja, šutiranje realnost su pred kojom mnogi, zbog opšte krize u društvu, zatvaraju oči. U SOS centru za pomoć životinjama napominju da je nasilje nad ljudima proisteklo iz nasilja nad životinjama.

Milan Đurić, iz ove organizacije, napominje da najčešće građani prijavljuju one vlasnike koji su nemarni prema prema svojim ljubimcima ili koji pse i mačke drže u neodgovarajućim uslovima.

– Neki vlasnici smatraju da je dovoljno da životinjama redovno daju vodu, a hranu jednom nedeljno. I njihova se briga svodi samo na to. Kada odemo na teren po prijavi, suočavamo se sa besom pojedinih građana. Neki reaguju neuračunljivo, čak nas i napadaju, a nama je cilj da napravimo kompromis. Nema pravila u kojim se delovima grada nasilje češće događa, ali konstatovano je da ga na Dorćolu ima mnogo – objasnio je Đurić.

Nasilje nad životinjama

I Infocentar Udruženja "Orka" svakodnevno beleži pozive građana koji javljaju gde su videli da ljudi loše postupaju sa životinjama. Elvir Burazerović, direktor "Orke", kaže da ova organizacija pomaže vlasnicima pasa u pravnim savetima, da se svaka prijava analizira i onda odlučuje šta treba preduzeti. Predstavnici ove organizacije založili su se da ne ostane nekažnjen S. P., koji je osumnjičen da je po putu vukao psa vezanog za kuku na vozilu u Leštanima.

– Ovaj proces ima veliki značaj i morao bi da bude opomena svima koji su svirepi prema životinjama.
Namerno zlostavljanje životinja zaslužuje najveću kaznu, koja trenutno iznosi do šest meseci zatvora – istakao je Burazerović.

Tu nije kraj mukama vlasnika kućnih ljubimaca. Kada im dolaze gosti, životinju često moraju da zatvoraju u posebnu sobu ili toalet, jer se većina "prijatelja" plaši i zgražava nad činjenicom da pas ima svoju korpu ili kanabe, da ruča sa članovima porodice, koji ne mogu da zamisle da odu bez njega na odmor, kao i da ga smatraju ravnopravnim članom familije. Oni koji smatraju da je životinjama mesto isključivo u dvorištima, a ne u stanovima, pravdaju svoj stav time da psi i mačke prenose bezbroj bolesti i da ih zato ne žele u svom vidokrugu.

Milan Đurić napominje da poslednjih  godina kod nas nije zabeležen slučaj da je pas preneo neku bolest čoveku, a vlasnici su dužni da se za svaku promenu na psu obrate za pomoć veterinaru.

– Nisam bio kod lekara više od deset godina, a imam tri psa u stanu. Priče da oni mogu da prenesu teška oboljenja su "izvikane" – smatra Ilić.

Stručnjaci veterinarske ordinacije "Maja Ilić" napominju da samo ukoliko životinja nije vakcinisana može da bude izvor zaraze.

– Stalno moramo da podsećamo da je neophodno da se psi redovno čiste od parazita. Najopasnija bolest je besnilo, koja je neizlečiva, pa je zbog toga neophodna redovna vakcinacija. Jedna od zaraznih bolesti je "ehinokokoza", koja je karakteristična za pse koji žive na selu i "bruceloza" koja može da se prenese na ljude i koja napada genitalni trakt – objašnjavaju veterinari.

Iako su stručnjaci nedavno u našem listu objašnjavali da pse ne treba kupovati na ulici, već isključivo u pet šopovima (prodavnicama životinja), novinari "Politike" su se uverili da u gradu ne postoji nijedna radnja ovakvog tipa. Rastko Ajtić, stručnjak Zavoda za zaštitu prirode Srbije, naglašava da se u tim radnjama mogu naći ribice, kornjače, hrčci, papagaji, pa čak i pitoni i iguane, ali psi i mačke nisu na listi ljubimaca koji tamo mogu da se kupe.

Opasnost iz pet šopova

– Ljudi u pet šopovima najčešće traže iguane, razne vrste pitona i guštera, carske škorpije i velike pauke tarantule, kao i male šarene žabe i kornjače. Te životinje sada iz pomodarstva roditelji kupuju deci. A problem nastaje kada nabave malu kornjaču, koja poraste na 30 santimetara, pa ne znajući šta da rade sa njom, puste je napolje. Isto se dešavalo i sa pitonima. Poseban je problem sa bolestima koje mogu preneti. Recimo gušteri, ako su doneti iz divljine, u usnoj duplji imaju veliki broj bakterija koje ujedom mogu preneti na ljude, a veterinari nisu upoznati sa bakterijama koje kornjače mogu da prenesu na ljude. Druga je stvar sa psima. Ukoliko vakcinisani pas ugrize čoveka, jedino što čovek treba da uradi jeste da primi vakcinu antitetanus – istakao je Ajtić.

Osim na ulici, Beograđani pse i mačke mogu da nabave preko poznanika ili u nekoj od odgajivačnica. Jovica Vidović, iz odgajivačnice "Beli hrast", napominje da je cena štenaca od 100 evra pa više, a najtraženiji su nemački ovčari.

– Kod nas je pravilo – da nema pravila. Podjednako su popularni rotvajleri i francuske pudle. Svaki kupac psa dobija zdravstveni karton u kome su upisane vakcine. Mislim da svako ko prodaje pse mora da garantuje da su oni zdravi. Mi ih redovno čistimo od parazita, a sedam do deset dana od vakcinacije dozvoljavamo vlasniku da vodi psa kući. Mi garantujemo za zdravlje naših životinja – objasnio je Vidović.

Da bi postupali po zakonu i da bi bili sigurni da je njihov pas zdrav, na građanima je da ljubimca izaberu u legalnoj odgajivačnici, da redovno posećuju veterinara, da brinu o tome da njihov pas neće uznemiravati ljude, da čiste njegov izmet u parkovima, da vode računa da je životinja uvek na povocu i sa brnjicom... A kada se ispune svi zahtevi, ostaju pitanja da li će ga komšije dobro prihvatiti, da li će se fino odnositi prema njegovim vlasnicima i hoće li se odreći smicalica kako bi se otarasili životinje iz okruženja.

-----------------------------------------------------------

Nove kazne u Hrvatskoj

U prodavnicama kućnih ljubimaca u Hrvatskoj mlađi od 18 godina ne mogu da kupe psa ili mačku. Ovo je samo jedno od pravila koje je stupilo na snagu da bi se zaštitile brojne životinje. Ukoliko neko udari automobilom psa ili mačku i ne pomogne joj, moraće da plati kaznu istu koliku će platiti oni koji su napustili ljubimca.

U novom Zakonu o zaštiti životinja navodi se da bi za desetak hiljada kuna mogao ostati "lakši" onaj ko se usudi da psu odreže uši i rep, ili ako mački odseče kandže. Zabranjeno je i iskorišćavanje divljih životinja u cirkusima, ali i uzgoj životinja zbog krzna, pa je zato krznarima omogućeno da se do 2017. godine preorijentišu na neku drugu delatnost.

-----------------------------------------------------------

Bezrazložni strah od životinja

Vest o mogućem uvođenju taksa na kućne ljubimce juče su u beogradskim parkovima uglavnom pozitivno prokomentarisali ljubitelji životinja. Većina smatra da je to dobar gest, ali da je pitanje hoće li osiromašeni Beograđani imati hrabrosti da preuzmu brigu o nekoj životinji i da za to plaćaju taksu državi.

Milivoj Ivalin (36), aviomehaničar i vlasnik baseta Norisa, objasnio je da ne vidi razlog zbog čega ovakva ideja ne bi mogla biti realizovana, jer je sve pozitivno i u korist životinja.

– Treba napraviti red u ovoj oblasti. Bilo bi dobro da novac ide namenski, psima koje nemaju vlasnike, ali i ustanovama koje se bave njihovom zaštitom. Međutim, bes i primitivizam pojedinaca koji ne vole životinje ne možete iskoreniti. Ipak, nadam se da je više onih koji ih vole – istakao je Ivalin.

Valerija Mikić (33), profesor klasičnih jezika i vlasnica četlanskog ovčara Mrvice, napominje da je najava zakona o dobrobiti životinja dobra stvar, jer ljudi u gradu nisu naklonjeni suživotu sa psima i mačkama. Ona naglašava da upravo na tome treba raditi ubuduće.

Nevena Vlisavljević (28), studentkinja, takođe, podržava inicijativu da vlasnici ljubimaca izdvajanjem novca u određeni fond pomažu psi lutalice. Ona ističe da joj je veoma čudno što se ljudi plaše životinja i zbog toga čudno ponašaju.

– Moram da priznam da mi je u početku bila smešna takva inicijativa. U mojoj zgradi su stanari normalni i svi psa Arčibalda obožavaju. Nervira me što se ljudi zgražavaju kada, recimo krenem sa psom u opštinu. Uplaše se i ponašaju kao da vodim tigra na povocu, a ne kuče. Zašto u inostranstvu u prodavnicu uvode pse, a kod nas to ne može? Uvek ga vezujem kada ga vodim u šetnju, ali novi propis kaže da mora da ima i brnjicu, što je suludo – dodala je vlasnica desetogodišnjeg dalmatinca Arčibalda.

Beograđanin Paja, koji je šetao psa Lakija na Tašmajdanu, kratko je odgovorio da prvi put čuje za ideju da će se možda uvesti takse na držanje kućnih ljubimaca i da tako nešto sigurno neće podržati.

Sličnog je mišljenja i Olivera Mađarević (60), ekonomista, koja smatra da pravi vlasnici ljubimaca, i pored svega, neće izbaciti na ulicu životinju.

– Pas je prijatelj čoveka i nije prljav i problematičan kao što neki smatraju. Imala sam problem sa komšijama koji ne vole da se moj pas Čeda vozi liftom. Jedino mi se ne dopada ideja da se plaćaju komunalije kao da je pas član domaćinstva – istakla je Mađarevićeva.