Iz škole u ropstvo

Kada je četrnaestogodišnja Viktorija napustila dom za nezbrinutu decu, rođak ju je poslao kod čoveka "koji će je naučiti nešto da radi". Nepoznat čovek, kako je ispričala, bacio se na nju. "Rekla sam da neću, on me je udario i tad sam shvatila da sam u nevolji."
Nezaštićenu Viktoriju su potom "probno" silovala dva trgovca belim robljem, od kojih se jedan odlučio da je kupi za 850 funti, odveo je na Kosmet i prisiljavao na prostituciju za 50 funti na sat.

Ona je jedna od retkih "izbavljenih" žena, koju je brigada Ujedinjenih nacija za borbu protiv trgovine ljudima pronašla u noćnom klubu za prostitutke – robove na Kosovu i Metohiji.

"Isporučene" devojčice su tamo prodavane od 500 do 2.500 evra onima koji u ovom poslu zarađuju i do 5.000 evra dnevno.

U istom prištinskom noćnom klubu pronađena je i Brita iz Albanije, koja je rekla da ima četrnaest godina, mada je izgledala mlađe, a za koju se sumnja da su je roditelji prodali. Vojnici UN su je vratili u Albaniju, ali onda se čulo da je ponovo vraćena u noćni klub u Prištini. Do trinaestogodišnje Tine, čije drugarice kažu da ju je nepoznati "dečko" iz škole odveo na put u Italiju, roditelji ni posle dve godine ne mogu da dođu...

Među ženama prisiljenim na prostituciju i preprodavanim kao roblje u Srbiji, po izveštajima organizacija koje se bave problemom sekstrafikinga, ima i desetogodišnjih devojčica. U tim izveštajima Srbija se navodi i kao "jedna od zemalja porekla i tranzita trgovine i odraslima i decom".

Pretprošle godine kod nas se prvi put pojavljuju i podaci o dečacima žrtvama trgovine decom, sa svedočenjem trinaestogodišnjaka iz jedne beogradske gimnazije, kome je mesecima SMS poruke i i-mejlove slala nepoznata "bogata devojka" obećavajući mu, kao detetu šestočlane neimućne porodice, "skup zajednički život daleko odavde".

Upozoravajući na opasnost od "sajbertrafikinga", s obzirom na to da je mladima ovaj vid komunikacije najdostupniji, nevladina organizacija Beosupport uputila je pre godinu i po dana Skupštini Srbije predlog da se usvoji nacionalni plan protiv seksualnog iskorišćavanja dece, ali se u parlamentu o ovoj temi još nije raspravljalo.

Mitar Đurašković, načelnik odeljenja u Upravi granične policije, kaže da je MUP prošle godine podneo 37 prijava zbog trgovine ljudima, od čega 33 za seksualnu eksploataciju – nasilnu prostituciju ili brakove. Od 29 maloletnih žrtava trgovine ljudima 22 su devojčice od kojih devet ima manje od 14 godina. Pet maloletnih dečaka, žrtava koje je MUP prošle godine evidentirao, bilo je predviđeno za armiju prosjaka u Italiji i drugim zapadnim zemljama.

– Od 84 izvršilaca ovih dela 76 su naši državljani, a većina prošlogodišnjih žrtava takođe su naše državljanke, što ukazuje na porast trgovine ljudima u Srbiji. Naše devojčice postale su atraktivne za trgovce ženama kada je "promet" stranih državljanki u Srbiji 2003. i 2004. godine postao otežan policijskim akcijama.

Rastu prostitucije pogoduje i industrija golotinje na televiziji, gostovanje striptizeta i distribucija porno-filmova, poput onog sa pevačicom Severinom. U našim revijalnim časopisima neretko možete da vidite slike devojčica kojima se dopalo da ih slikaju – kaže Đurašković.

Aleksandra Jovanović iz "Astre", beogradske organizacije za borbu protiv trgovine ljudima, kaže da je, na osnovu prijava na SOS telefone, od marta 2002. do kraja prošle godine, od 235 identifikovanih žrtava trgovaca ljudima bilo 86 devojčica i pet dečaka, prosečne starosti oko 13 godina. Od 91 deteta 79 su državljani Srbije, ostala su iz Makedonije, Rumunije, Moldavije, Bugarske i iz Iraka. Čak 45 dece zloupotrebljavano je u Srbiji.

Deca iz Srbije neretko se šalju u inostranstvo. Od ovih žrtava u Italiju je poslato šesnaestoro, osmoro u BiH, a petoro u Nemačku. Ova deca koje je "Astra" otkrila kao žrtve trafikinga vraćena su kući, ali, po nekim istraživanjima, svega 25 odsto žrtava trgovine ljudima se otkrije, a 75 odsto njih se nigde ne evidentira, ukazuje Aleksandra Jovanović.

– Koliko je tačno žrtava na našem tlu ne može da se zna, jer godinama unazad podaci nisu ni prikupljani, s obzirom na to da tek od 2003. godine trgovinu ljudima naše zakonodavstvo tretira kao krivično delo. Ono što je izvesno jeste da su pogođene rizične grupe mladih, a to su siromašni, među kojima najviše Romi, uglavnom neobrazovani i neupućeni, ali i deca u čijoj kući vladaju nasilje i diskriminacija.

Deca su plodno tle za trgovce ljudima, jer su poverljiva i zato se najčešće prevara odigrava preko nekog iz njihovog okruženja – prijatelja, mladića pa i rođaka – kaže Marjana Stojčić iz antitrafiking centra.

Po procenama OUN, žrtve trgovine ljudima, koja uključuje i prosjačenje, pornografiju i prisilnu udaju, godišnje postane 700.000 njih, a po proceni Stejt departmenta čak 900.000 ljudi. Procenjuje se da je od tog broja 80 odsto žena (uglavnom zbog prostitucije), a čak polovinu čine deca.

Po nekim istraživanjima, 27 miliona ljudi je danas u ropskom položaju, a od toga osam miliona dece.

Širenjem sajber-podzemlja, o čemu svedoči nedavno otkriveni porno internet-film koji prikazuje silovanje devojčica, raste i ovaj vid organizovanog kriminala u koji je uključen lanac ljudi – namamljivači, preprodavci, prevoznici, a neretko i službenici i funkcioneri iz korumpiranih državnih aparata.

Trgovina ljudima je treći po veličini izvor ilegalnih prihoda organizovanog kriminala. Godišnji prihod od ove "industrije" je između sedam i 12 milijardi na prvoj prodaji, ali se na žrtvama dok stignu do poslednjeg odredišta zarade još 32 milijarde dolara, od čega polovina u industrijalizovanim zemljama, procene su Međunarodne organizacije rada.