Odbijena inicijativa SAD i Britanije

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 3. aprila – Današnju sednicu Saveta bezbednosti UN obeležio je, neuobičajeno, i jedan ishod pre njenog početka. U pripremama za sastanak odbijen je, naime, predlog predsedavajuće Britanije, Amerike i Francuske da se odstupi od dosadašnje prakse i da se dozvoli predstavniku Prištine da lično nastupi kao govornik na ovom skupu. Neuspeh inicijative zapadnih sila u "proceduralnom" pitanju najavio je da vrhunski organ svetske organizacije neće lako, kako su one očekivale, doći do odluke o budućem statusu Kosmeta. Podele su, naravno, znatno dublje od proceduralnih.

Utisak je, zapravo, da su pre svega Vašington i London želeli da davanjem reči kosovskom predsedniku Fatmiru Sejdiuu poruče da već s predlogom specijalnog predstavnika UN Martija Ahtisarija za "nadziranu nezavisnost Kosova" raste i rang Prištine u međunarodnom opštenju. Ali, taj predlog danas nije prošao, tako da su zbivanja vraćena na klasični diplomatski "kolosek".

Na glavnoj sceni govorili su Ahtisari, premijer Srbije Vojislav Koštunica i šef Unmika Joahim Riker koji je vanredno pozvan da hitno dođe iz Prištine kako bi, kao nadležni međunarodni organ za Kosmet, preneo stavove prištinskog reprezenta, zadržanog u svojstvu člana delegacije Unmika. "Nisam planirao dolazak", izjavio je Riker, kako se čulo, dodavši da je "mislio da neće biti nikakvih problema s govorom predsednika Kosova".

Sejdiuu je preostalo da s članicama Saveta porazgovara u drugoj prostoriji, na nezvaničan način predviđen "Arija formulom". Njegov sastanak trajao je vrlo kratko – pet minuta, bez diskusije posle uvodnih napomena.

Potom je Ahtisari na zatvorenom sastanku Savetu bezbednosti obrazlagao svoje predloge, prema kojima je, kako se čulo, više članica još ranije "izrazilo rezerve".

Među protagonistima neuspelog predloga osetilo se razočaranje. Britanski ambasador Emir Džons Peri je od danas za sutra odložio tradicionalnu konferenciju za novinare, kakva se priređuje prilikom smena predsedavajućih Saveta. Njegov jednomesečni mandat počeo je 1. aprila.

Za razliku od tog kolege, ruski ambasador Vitalij Čurkin je sa zadovoljstvom prvi obavestio okupljene novinare o ishodu priprema sednice. "Posle duge i zanimljive razmene mišljenja došli smo do rešenja", diplomatski je prokomentarisao uz napomenu da primena "Arija formule" umesto zvaničnog nastupa prištinskog predstavnika ima i "političke implikacije".

Zadovoljna može da bude i Srbija koja je predsedavajućem poslala pismo navodeći da kosovskim ustavnim okvirom, zasnovanom na Rezoluciji 1244, predstavnici kosovskih institucija mogu samo da prisustvuju, kao članovi delegacije Unmika, sednicama Saveta, ali ne i da drže govore. Zadovoljstvo je neposredno izrazio premijer Koštunica prenoseći utiske sa sednice na kojoj su pored njega govorili još Ahtisari i Riker.

"Želim da izrazim svoje zadovoljstvo što Savet bezbednosti nije prihvatio Ahtisarijev predlog", izjavio je Koštunica u prvoj rečenici obraćanja, po izlasku iz sale, okupljenim mnogobrojnim novinarima. Napominjući da je Srbija odbacila pomenuti predlog zbog toga što ne poštuje njene međunarodno priznate granice i što je predloženo nešto što je "u skladu samo sa ciljevima i interesima jedne strane, albanske, a bez pokušaja da se dođe do kompromisa".        "Zbog svega toga Srbija je odbila taj predlog, a sada ga nije prihvatio ni Savet bezbednosti", rekao je Koštunica. "Sada su potrebni novi pregovori i nova ličnost umesto Ahtisarija", naglasio je.

Podsetivši da na Kosmetu "još ima puno zločina počinjenih na etničkoj osnovi", premijer je kazao i da "Srbija podržava predlog Rusije da Savet bezbednosti pošalje delegaciju koja bi utvrdila činjenice". Rešenje za Kosmet je "u najvećoj mogućnoj autonomiji, koja će mu omogućiti napredak i budućnost bez kršenja Povelje UN i bez stvaranja opasnog presedana za druge", poručio je premijer.

Po jutru se dan poznaje

"Kako možete da kažete da Savet nije prihvatio plan (Ahtisarijev) kad znamo da su se mnoge zemlje izjasnile njemu u prilog", upitao je jedan novinar. "Ja sam veliki optimista… u Srbiji, a verovatno i u drugim zemljama postoji izreka da se po jutru dan poznaje", odgovorio je Koštunica i podsetio da se i "na nedavnom sastanku u Bremenu pokazalo da mnoge zemlje, pa i neke stalne članice Saveta, imaju važne primedbe i dileme oko tog plana". Po načinu na koji je Ahtisarijev plan "bio promovisan i reklamiran, očekivalo bi se da ga sve članice dočekaju aplauzom, ali nismo čuli taj aplauz niti ćemo ga čuti ubuduće", zaključio je premijer.

Prema dostupnim informacijama, za postignuto rešenje specifičnog "proceduralnog" spora najviše se založila Rusija. Zasad nije poznato koje su sve članice imale isti takav stav, ali je izvesno da predlog tri zapadne sile nije mogao da skupi još šest, ukupno devet, glasova u 15-članom telu UN.

"Moramo danas da vidimo gde tačno stojimo, kako Savet bezbednosti reaguje na Ahtisarijev predlog i da vidimo kako može da se dođe do rešenja prihvatljivog za obe strane" (Beograd i Prištinu), rekao je takođe Čurkin u pomenutom razgovoru s novinarima. U celom dosadašnjem procesu o Kosmetu, dodao je, isticalo se da je cilj međunarodne zajednice da se rešenje nađe u pregovorima.

Moskva je više puta, inače, ponovila da se protivi nametanju rešenja i da smatra da epilog mora da bude zasnovan na univerzalnim principima. Na Zapadu, pak, prevladava podrška Ahtisarijevom predlogu i stav da Kosmet treba da se tretira kao "jedinstven slučaj" koji neće uticati na puteve rešavanja drugih, sličnih mu, kriza.

Rasplet oko "proceduralnog" pitanja sugeriše da se neće jednostavno prevazići ni razlike oko statusa Kosmeta. Moskva i Peking su za nastavak pregovora kao i za slanje specijalne misije Saveta u Beograd i Prištinu da bi se stekao "neposredni uvid članica u situaciju na terenu".

U govoru na sednici, Koštunica je pozvao Savet bezbednosti da, kao i Srbija, odbaci Ahtisarijev predlog, kao protivpravan i nelegitiman, a da podrži nastavak pregovora o budućem statusu Kosmeta za koji Beograd predlaže "suštinsku autonomiju". Uz preporuku članicama da očuvaju principe međunarodnog prava, a od Ahtisarija zatraže da objasni ono o čemu "dosad nije rekao ni jednu jedinu reč" – na čemu zasniva predlog za rasparčavanje Srbije i kršenje principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država.

Na sednici je o svom, već poznatom predlogu, govorio Ahtisari, dok je Riker pročitao Sejdiuov pripremljeni govor.

Susret sa Ban Ki Munom

Koštunica se danas pre sednice Saveta sreo s generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom. To je bio prvi susret jednog od najviših predstavnika Srbije s tim južnokorejskim diplomatom otkako je on 1. januara preuzeo dužnost generalnog sekretara.

Kako je novinarima preneo premijerov savetnik Slobodan Samardžić, Koštunica je sagovorniku preneo da Srbija odbija Ahtisarijev plan jer krši Povelju UN i Rezoluciju 1244 pošto predviđa nezavisnost Kosmeta i ustanovljenje nove albanske države na teritoriji Srbije. To bi moglo da izazove regionalne i svetske posledice, ocenio je premijer, napominjući da je Ahtisari prejudicirao rešenje. Beograd  smatra, ponovio je, da treba da počnu stvarni pregovori s novim međunarodnim predstavnikom i da bi se tako mogao postići kompromis koji ne bi dovodio u pitanje međunarodno pravo.

Ban je, kako se saznaje, ponovio stav da "daje podršku Ahtisarijevom predlogu, kao što su to učinile SAD i evropske zemlje". Uz napomenu da odluku donosi – Savet bezbednosti.

Nešto oko 2 časa završene su zatvorene konsultacije Saveta bezbednosti na kojima je Ahtisari obrazlagao svoj predlog o budućem statusu Kosmeta i odgovarao na pitanja koja mu postavljaju predstavnici članica. U obraćanju novinarima potom, Ahtisari je istakao, uz ostalo, da je on svoj plan "zaokružio", da je debata na ovom sastanku bila "dobra", da je to tek početak procesa koji sledi u Savetu bezbednosti, za koji "ne može da kaže da će biti baš maraton ali da će sigurno biti duga trka". Na pitanje šta misli o predlogu da bude smenjen, on je rekao da je Ban Ki Mun izrazio zadovoljstvo njegovim radom…