Teško do dogovora u Dohi

Pregovarači na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koja se već drugu nedelju održava u Dohi, još uvek nisu postigli nikakav dogovor pokazujući tokom dosadašnjeg toka konferencije da predstavljaju zemlje sa sukobljenim interesima koje ne uspeva da pomiri ni pretnja ekološke katastrofe.

Susret predstavnika oko 200 država dosad nije, po opštoj oceni medija i učesnika konferencije, pokazao nijedan razlog za optimizam. Ujedinjene nacije su organizovale skup u prestonici Katara da bi svetski igrači postigli dogovor o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Jedini dosadašnji sporazum, Protokol iz Kjota, odnosi se samo na industrijalizovane zemlje i prestaje da važi krajem meseca. Ključne države dogovorile su se prošle godine da ugovore sporazum o klimi od 2015, koji bi počeo da se primenjuje 2020. Od konferencije u Dohi očekuje se da produži važenja Protokola iz Kjota da bi se premostio jaz do sledećeg međunarodnog ugovora o klimi. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun došao je u Katar da podstakne pisanje sporazuma. – Fenomen klimatskih promena je izazvan industrijalizacijom razvijenih zemalja, pa je pošteno da one preuzmu najveću odgovornost – izjavio je generalni sekretar UN.

Međutim, najrazvijenije države uključujući SAD ističu da je podela zemalja na razvijene i nerazvijene zastarela i da atmosferu danas najviše oštećuju zemlje u razvoju, pri čemu je Kina najveći svetski zagađivač. Amerika nikada nije ni pristupila Protokolu iz Kjota, delimično i zbog toga što on nije bio obavezan za Indiju i Kinu.

Da će do sporazuma teško doći primećuje i Vladan Zdravković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine i predstavnik Srbije u Dohi.

– Zemlje koje pregovaraju imaju suprotstavljene ekonomske interese, pa kako se sve vrti oko novca, ne verujem da će doći do sporazuma – kaže Zdravković.

– Sve je blokirano – dodaje on.

Zdravković primećuje da se od zemlje domaćina, bogatog Katara, očekuje da uloži neka sredstva da bi „odblokirao pregovore” zbog toga što ni zapadne zemlje ni zemlje BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija i Kina) ne žele da preuzmu ekološke obaveze koje bi usporile rast njihovih ekonomija. Kada se država obaveže da će smanjiti emisiju gasova onda mora da smanji proizvodnju ili uloži u skupu „zelenu” tehnologiju.

– Zapadne ekonomije su u krizi i zato zapadne države ne žele da preuzmu nikakve obaveze. Vlade strahuju od recesije i gubitka sledećih izbora. Zemlje u razvoju žele da im Zapad plati za sve ekološke mere koje bi one eventualno preuzele, a koje bi usporile rast njihovih ekonomija. Amerika to odbija i traži da vidi šta bi te zemlje konkretno uradile u zamenu za novčanu pomoć – ističe Zdravković.

Kako objašnjava naš sagovornik, u Dohi su samo EU i Australija pokazale dobru volju da preuzmu mere koje bi garantovale da se temperatura neće povećati za više od 2 stepena Celzijusa. Rusija, SAD i Japan ne bi da se pridruže.

Nedavno je objavljena studija koja tvrdi da će temperature na Zemlji do 2100. porasti za pet stepeni. Takođe se predviđa da će temperatura u arapskim zemljama porasti za tri stepena do 2050. I pored konferencija pod patronatom UN i apela naučnika, političke i ekonomske elite teško se odlučuju za korake koje štete privredi i profitu.

– Smatram da se ništa i neće preduzeti do te 2015. jer svi čekaju dramu da bi nešto preuzeli – zaključuje Zdravković.

-------------------------------------------------------

Srbija uz EU i po klimatskim brigama

Srbija se kao pretendent na članstvo u EU i u Dohi zalaže za ciljeve koje propagira EU, kaže Zdravković.

– Pošto želimo da uđemo u Evropsku uniju, mi pratimo i zastupamo njene stavove. Naravno, na nas se ne odnosi isto ono što i na razvijene zemlje. Naš najveći zagađivač je energetski sektor, ali ne možemo tako lako da rešimo taj problem jer bi to zahtevalo milijardu evra koje država, naravno, nema.