Rzav teče uzbrdo

Vidova na Kablaru – Neimari na Kablaru ovih dana podižu dva betonska rezervoara za vodu, s mukom razbijajući stene nekadašnjeg vulkana. Tu će, eto, uskoro da bude vrelo za 250 kuća u Vidovi i Rošcima, pojiće ih vodom koja se iz ravnice šalje pumpama.

– Prvi rezervoar je na nadmorskoj visini 301, i odatle se voda pumpa u drugi, na koti 380 metara. Zapremina oba je po 50 kubika i potrebno je prokopati 1.800 metara vrletnog puta da bismo ih spojili cevima – objašnjava za "Politiku" inženjer Dragan Petrović iz čačanskog preduzeća "Ramark", koje gradi ova skladišta za vodu na padinama Kablara.

Desetine sela čačanskog kraja nadaju se vodi iz ravnice, ili su već priključena na sistem snabdevanja sa Rzava, čija voda do Čačka putuje tačno 42,2 kilometra, zahvaljujući gravitacionom padu od 185 metara. Čačak je na nadmorskoj visini od 240 metara i iz gradskih rezervoara voda se pumpama usmerava u bezvodna brdska i planinska naselja, iako je visinska razlika i po više stotina metara.

Brđanima nije žao novca – priključak plaćaju od 1.000 do 1.200 evra – kako bi za ukućane i stoku doveli rzavsku vodu, vrhunsku po svojstvima.

– Sa pet tačaka na području opštine voda se šalje u viša naselja, i distribuira po visinskim zonama. Na svaku sledeću izbacuje se pumpama iz prethodne. Najviša do sada izgrađena jeste sedma zona, za naselja Loznica i Jezdina, na koti 575. To znači da se voda, kako bi stigla do te tačke, prepumpava šest puta – kaže nam Predrag Stevanović, tehnički direktor "Vodovoda" u Čačku.

On navodi da su upravo u toku radovi na dovođenju rzavske vode u Gornju Trepču (peti rezervoar) a uskoro predstoji gradnja dva skladišta šeste zone, u Pridvorici i Miokovcima. Kota u Miokovcima je 595 metara i to je najviša tačka ove opštine do koje će stizati voda sa Rzava.

Stevanović dodaje da će do 2017. godine, bar tako je planirano, na ovaj sistem da budu priključena sva naselja u opštini, uz dva izuzetka. Rzavska voda će, dakle, mimoići tačke gde ne postoji ekonomska opravdanost za dovođenje, kao i sela na desnoj obali Zapadne Morave, nizvodno od Čačka.

– Ta sela dobiće podzemnu vodu. Pre tri godine, u Kukićima na obali Morave, uradili smo opitno-eksploatacioni bunar, dubok 25 metara. Zavodi za zaštitu zdravlja u Beogradu i Čačku utvrdili su da je reč o vodi odličnog kvaliteta, pa sada pripremamo projekat da se na tom izvorištu podigne crpna stanica – otkriva Stevanović.

Stanovnici opštine Čačak troše 380-400 litara vode u sekundi, dok se leti potrošnja povećava i do 600 litara.

– Poslednjih, kišnih godina nije bilo problema sa dotokom vode iz Rzava, ali jeste za vreme suše 2003. Osnovni uslov za sigurno čuvanje i preraspodelu vode jeste da se, umesto sadašnjeg privremenog vodozahvata na toj reci, podigne brana Svračkovo, za šta je potrebno oko 75 miliona evra – veli Predrag Stevanović.