Prvi ATP bodovi na Karaburmi

U 2003. Novak Đoković je prohodao na profesionalnim turnirima. Ubrzo posle pobede na "Princ kupu" u Majamiju i ogledanja na "Oranž boulu", prestižnim juniorskim takmičenjima krajem 2002, u januaru se sa 15 i po godina ponovo našao među starijima, ali prvi put kao profesionalac.
Za taj fjučers u Minhenu Đokovićev učitelj Nikola Pilić mu je isposlovao takozvanu posebnu pozivnicu. Preostale tri su dobili nemački teniseri. Naša nada je poklakla pred prvom preprekom, ali je učestvujući zaradila 118 dolara (fond za nagrade 10.000).

Kao junior, uporedo je vodio bitke i u toj konkurenciji. Od četiri najveća turnira, prvo je osetio šljaku "Rolan Garosa". Iz kvalifikacija se probio do trećeg kola savladavši, između ostalih, dva leta od sebe starijeg Australijanca Krisa Gučonea. Četiri godine kasnije on će mu biti žrtva u finalu u Adelaidi, kada se naš igrač već domogao trećeg trofeja ATP.

Prvi bod u profesionalnoj konkurenciji pao je u rodnom Beogradu. Po nesnosnoj junskoj vrućini Đoković se izborio da prvi put igra u finalu i to na kakav način.

U polufinalu na Zvezdinim terenima na Karaburmi dva puta je bio na ivici poraza protiv Čeha Pospišila, ali je oba puta vaskrsao. Čelična volja šesnaestogodišnjaka istopila je rivalovu prednost od 5:2 i u drugom i u trećem setu – 4:6, 7:5, 7:5.

– Prezadovoljan sam što sam finalista s ovoliko godina i što mi se nezaboravni trenuci dešavaju baš u Beogradu. Osvojio sam i prvih osam poena za svetsku listu – sijao je Đoković od sreće, ali s obe noge čvrsto na zemlji jer je najvažnija borba sledila.

Sutradan i prvi trijumf. Španac Sesar Ferer je pobeđen sa 6:4, 7:5. Osvojena su još četiri boda i 1.300 američkih dolara. Šta bi sve mogao 16-godišnjak s tim parama, samo da nije teniser koji sebe jednog dana vidi na krovu sveta. Pehar malen kao i turnir, ali puna srca njegovih najbližih među kojima je bila i Jelena Genčić, čije je tenisko čedo.

– Od prvog dana sam verovala u njega. Znala sam da je moguće da osvoji profesionalni trofej i s 16. Nastavljamo dalje. Ovo je lepa prilika da se zainteresuju sponzori. Najvažnije je da je krenulo – aludirala je nekadašnja jugoslovenska reprezentativka na nezahvalnu finansijsku situaciju u kojoj je Đoković bio.

Od prvih ATP poena i prvog trofeja naš igrač je počeo da se neprekidno uspinje, uprkos nevoljama koje su ga pratile. Godine 2004. pobedio je na još dva fjučersa, u Solnoku i u klubu Dril pokraj Šumarskog fakulteta, pa dvaput na takozvanim čelindžerima (Budimpešta, Ahen), debitovao je na velikim turnirima pod okriljem Udruženja teniskih profesionalaca, u Umagu kroz kvalifikacije. I tako redom do velikog bleska prošlog leta.

Novo poglavlje u njegovoj karijeri otvoreno je u Amersfortu gde je trofejom ukrasio prvi finale na ATP turnirima. Kruna dobre igre u na šljaci u holandskom gradu bila je pobeda nad Čileancom Nikolasom Masuom sa 7:6 (7:5), 6:4. Đokovićevo ime se našlo na dnu liste pobednika na kojoj su od 1957. velikani Lejver, Njukomb, Vilas, Muster, Mečir... Pripalo mu je 44.100 dolara i 175 poena. Već je bio među trideset najboljih na svetu, a ubedljivo najmlađi među njima (28. mesto).

(Sutra: Oči u oči sa Federerom)