Ćorak od naftovoda

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 5. aprila – Još se nije ni osušio potpis na deklaraciji koju je u Zagrebu u utorak potpisalo pet država o gradnji Panevropskog naftovoda (PEOP) od Konstance do Trsta, a u Ljubljani ponovo počinju previranja koja prete da ugroze sporazum. Sve je krenulo kada je ministar privrede Andrej Vizjak po povratku u prestonicu ležerno izjavio da je potpisao neobavezan dokument, uz napomenu da se Slovenija ljuto cenkala i isposlovala papir u kome "nema tehničkih detalja" i zauzvrat od Brisela dobila šefovanje nad prestižnim Forumom za gas, savetodavnim telom za jugoistočnu Evropu, kao i konkretna obećanja za izvlačenje iz škripca "Nafte Lendava", kojoj odavno preti likvidacija.

Opozicija se uhvatila za te ministrove reči, pa je od vlade premijera Janeza Janše zatražila da se izjasni pred biračima – podržava li gradnju u narodu omraženog naftovoda, ili ne?

Iako se uoči Vizjakovog puta u hrvatsku metropolu činilo da je u Sloveniji postignut politički konsenzus u vezi sa gradnjom naftovoda posle gotovo godinu dana disciplinovanja vlasti u Ljubljani, sad kao da se sve vraća na početak. Odgovoran je Janšin kabinet koji je dugo unosio nezadovoljstvo kod javnosti nad idejom naftovoda, čija bi trasa išla preko slovenačkog Krasa do Trsta, daleko od jedine slovenačke rafinerije u kojoj država ima 45 odsto vlasništva ("Nafta Lendava", uz granicu sa Mađarskom).

Ne čudi da je provladino "Delo" događaj u Zagrebu, gde su predstavnici Rumunije, Srbije, Hrvatske, Italije i Slovenije potpisali dokument o partnerstvu za PEOP, propratilo tekstom pod naslovom "Potpis deklaracije o naftovodu – pucanj u prazno". To je suština nezadovoljstva koje je post festum izrekla opozicija, tačnije: "Vlada je dala načelnu saglasnost za ekološki sporan projekat a uz to se nije izborila za ekonomsku korist za državu". Liberali upozoravaju da "Slovenija uz nameravanu trasu nema rafineriju, jer na ekološki osetljivom Krasu i ne može da je ima, zato je takav naftovod za našu državu potpuno nepotreban", uz opaske drugih opozicionih partija da će sve ostale države "od Rumunije preko Srbije" imati "debeli ćar od naftovoda, samo Slovenija neće".

LDS se ruga pravdanju ministra Vizjaka da "deklaracija državu ničim ne obavezuje", jer "svaki potpis na dokumentu od strane predstavnika vlade ima svoju težinu i potpisnike obavezuje da učine dogovoreno".

Slovenačka nacionalna stranka Zmaga Jelinčiča takođe je ustala protiv dogovora.

Jelinčič govoreći o "državnom ćorku" objašnjava da Slovenija ne sme da kolaborira u međunarodnim projektima koji uključuju Zagreb i zahteva da gradnju naftovoda uslovi rešavanjem otvorenih pitanja sa Hrvatskom, a to je problem međe na kopnu i moru.

Vlada je, međutim, preko Vizjaka šturo poručila da će postupci oko "ekoloških ocena trajati veoma dugo, godinama". I da će "ozbiljan stručan rad o naftovodu u pet država potpisnica početi tek posle ekonomskih i tehničkih procena investicije čiji je najgrlatiji propagator rumunski predsednik Trajan Basesku, koji računa da će njegova država za 20 godina kasirati do 4,39 milijardi dolara, dok bi slovenački ’ulov’ bio neuporedivo manji".