Potrošačka savetovališta već pet meseci bez para

Već pet meseci regionalna potrošačka savetovališta rade bez ijednog dinara budući da je program finansiranja istekao još u julu. Za to vreme Ministarstvo trgovine raspisalo je novi konkurs, pa ga potom delimično poništilo. Savetovališta trenutno rade smanjenim kapacitetom, čitaoci koji se svakodnevno javljaju redakciji „Potrošača” zbog toga se bune, dok je u suštini glavni krivac ponovo država.

Zakonom o zaštiti potrošača su Tržišnu inspekciju povukli iz direktnog kontakta sa kupcima, taj deo posla dodelili udruženjima, a potom ih pet meseci ostavili bez para. Zbog čega je uopšte došlo do ovog zastoja u finansiranju i šta će se učiniti da se to ponovo ne dešava, pitali smo Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine. Direktan odgovor nismo dobili.

– Prethodnim konkursom za 2011. godinu, tri udruženja za zaštitu potrošača dobila su podsticajna sredstva. Za region Beograda, sredstva je dobio Centar potrošača Srbije, za region Vojvodine, Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine, a za region Šumadije, zapadne, istočne i južne Srbije, sredstva je dobila Organizacija potrošača Srbije. Bitno je naglasiti da, iako je konkurs okončan 20. jula 2012. godine, ova udruženja za zaštitu potrošača su nastavila sa daljim radom, o čemu svedoče nedeljni i mesečni izveštaji koje redovno dostavljaju ministarstvu – rekli su.

Za to vreme, organizacije se međusobno optužuju. Kada je konkurs za dodelu para iz budžeta raspisan, pojavile su se i nove organizacije koje bi htele svoj deo finansijskog kolača. Nove kritikuju stare da nisu dovoljno efikasno radile svoj posao, a stare novima upućuju kritiku da su se preko noći (pre)registrovali i prijavili na konkurs za dodelu para.

Šta se tu, zapravo, dešava i ko se sve prijavio na dodelu sredstava iz budžeta?

– Na konkurs raspisan 16. novembra 2012. godine prijavilo se osam udruženja za zaštitu potrošača. Za region Beograda konkurisali su: Centar potrošača Srbije (CEPS), Udruženje bankarskih klijenata „Efektiva” i Centar za novu politiku. Za region Šumadije i zapadne Srbije konkurisali su: Organizacija potrošača Valjeva, Organizacija potrošača Kragujevca i Organizacija potrošača Srbije, dok je za region Vojvodine konkurisalo dva udruženja: Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine i Asocijacija potrošača Srbije (APOS) – objašnjavaju u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine, dodajući da je, pored ovih osam udruženja, na konkurs za region južne i istočne Srbije i Centra za zaštitu potrošača „Forum”, bila prijavljena i Gradska organizacija potrošača Niš.

– Na konkurs za 2011. godinu bilo je prijavljeno svega četiri udruženja koja se bave oblašću zaštite potrošača – navode u ministarstvu.

Ministarstvo je u budžetu Republike Srbije za 2012. godinu na programu „Dotacije nevladinim organizacijama” obezbedilo sredstva u iznosu od 32.200.000 dinara, i to: najmanje 6.500.000 dinara, a najviše 6.800.000 dinara za regione Vojvodine, Šumadije i zapadne Srbije i južne i istočne Srbije. Za region Beograda je opredeljeno najmanje 11.500.000 dinara, a najviše 11.800.000 dinara. Kako su rekli, iznos sredstava određen je u skladu sa brojem stanovnika za svaki pojedinačni region.

Stara i nova imena

Neke do novih organizacija koje su se prijavile na ovaj konkurs jesu i Centar za novu politiku i udruženje bankarskih klijenata „Efektiva”.

Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku, inače u javnosti poznatiji kao politički analitičar, za „Potrošač” potvrđuje da je ova organizacija konkurisala za sredstva namenjena zaštiti potrošača.

– Već godinama se bavimo usklađivanjem našeg prava sa pravom Evropske unije. Radili smo na Zakonu o zaštiti konkurencije, ali i projektu implementacije zakonodavstva EU, gde smo obradili šest oblasti, a među njima i zaštitu potrošača i zaštitu konkurencije. Zaštita potrošača mora da se posmatra zajedno sa zaštitom konkurencije i smatramo da bismo mi to mogli da radimo – kaže on.

Na pitanje da li zna da je ljudima najbitnije da imaju savetovalište i da ponudi konkretna rešenja, on odgovara da će ukoliko dobije sredstva napraviti i savetovalište, kol centar, kao i mesto gde bi građanima mogla da se pruži pravna pomoć.

Novo ime je i udruženje bankarskih klijenata „Efektiva”. Postoji od juna 2011. godine, ali su se tek nedavno, kako kažu, „doregistrovali u potrošačku organizaciju”. Kao svoju glavnu prednost ističu to što sarađuju sa emisijom „Potrošački savetnik” koja se emituje na RTS-u

– Projekat je vezan za sam rad emisije, u kojoj bi potrošači bili upoznati sa problemima i načinom njihovog rešavanja, zatim osnivanje potrošačkog savetovališta, zatim pravnu pomoć i na kraju, onu konkretnu pomoć kroz pokretanje kolektivnih sporova protiv nesavesnih trgovaca ili pružaoca usluga.U ovom trenutku, preko besplatne pravne pomoći koju pruža naše udruženje, vodi se oko 70 sudskih sporova protiv banaka. Okupili smo značajan deo stručnih ljudi iz ove oblasti pa tako u članstvu imamo profesore prava, bivše sudije, ekonomiste, bivše bankare, pravnike, veštake – objasnili su.

Imena dobro poznata našoj javnosti, poput Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) i Centra potrošača Srbije (CEPS), kao svoju prednost ističu „rezultate koje su postigli do sada, kao i to da nude konkretna rešenje, a ne priče i analize”.

– Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine postoji 11 godina, dok Nacionalna organizacija potrošača Srbije čiji smo član funkcioniše od 2005. godine. Glavni projekat kojim konkurišemo za novac jeste Savetodavni centar. To je najbitnije imati. U toku prošle godine naše savetovalište primilo je 2.500 prigovora potrošača. Pokrenuli smo brojne sudske postupke u njihovo ime, i to uglavnom zbog problema koje su imali sa trgovcima kada su reklamirali odeću i obuću. To su pojedinačni postupci, a pripremamo i kolektivne potrošačke postupke, naročito protiv pojedinih operatera – rekao je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, dodajući da je ova organizacija radila i analize kvaliteta pojedinih proizvoda na našem tržištu.

Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije, podseća da CEPS već dve godine ima savetovalište u Beogradu.

– To je ono što je potrošačima potrebno. Neko da ih uputi, da im pomogne i da proba da reši njihov problem. Godišnje smo dobijali više od po 6.000 prijava potrošača, što uživo, što mejlom, što telefonom. Od tog broja, čak 80 odsto smo uspešno rešili. Iako je projekat finansiranja istekao još 20. jula, mi radimo smanjenim kapacitetom. Nismo u mogućnosti da primamo potrošače u našim prostorijama, ali savetovalište i dalje funkcioniše telefonom i mejlom. Zato smo upravo time konkurisali za sredstva na konkursu: da očuvamo savetovalište i unapredimo njegov rad – zaključuje Vera Vida.