Američka ponuda Rusiji

Nezavisnost je jedino rešenje za Kosovo, izjavio je preksinoć američki izaslanik za pitanje statusa srpske pokrajine Frenk Vizner, dok je u isto vreme američki ambasador u Moldaviji rekao da za problem Pridnjestrovlja (sličan kosmetskom), mora da se nađe rešenje prihvatljivo "stanovništvu sa obe strane Dnjestra", odnosno i meštanima ove otcepljene oblasti i centralnim vlastima.

Stejt department, sudeći po ovim izjavama, ima potpuno različit pristup dvema gotovo istovetnim situacijama. Pridnjestrovlje je oblast u Moldaviji koja ne priznaje vlast u Kišinjevu i još pre 17 godina proglasila je nezavisnost, a 1992. godine u njoj se vodio kratki, ali žestoki rat s više od hiljadu poginulih i oko sto hiljada izbeglica. Od tada je stanje u ovom regionu "zamrznuto", a prošlog septembra održan je referendum na kojem su građani masovno podržali nezavisnost. Stanovnici Pridnjestrovlja, uglavnom Sloveni, želeli bi da se pripoje Rusiji, a Moskva već dugo insistira da bi eventualna nezavisnost Kosova i Metohije bila opasan presedan koji bi doveo i do razbijanja Moldavije.

U izjavi koja se može tumačiti kao promena američke politike, ambasador Majkl Kirbi je rekao da razgovori o statusu između predstavnika Pridnjestrovlja i Moldavije treba da počnu što pre i da rešenje moraju da prihvate zajednice s obe strane reke. Kako prenose moldavski mediji, njegov stav su meštani Pridnjestrovlja (nešto više od pola miliona ljudi, prema poslednjim procenama) primili s odobravanjem, jer su do sada strahovali da će Vašington, kao u slučaju Kosmeta, insistirati samo na pravu jedne strane. I moldavski novinari primećuju kontrast u američkoj politici i navode da "u slučaju Kosova Sjedinjene Države imaju drugačiji stav i zagovaraju razliku u prioritetima između želja naroda u spornim oblastima i želja centralne države". 

Promena američkog stava prema moldavsko-pridnjestrovskom problemu zapravo je približavanje stavu Rusije, koja insistira da u ovakvim slučajevima rešenje ne može da se postigne bez saglasnosti obe sukobljene strane (Beograda i Prištine u našem slučaju). To takođe može biti i pokušaj Vašingtona da Moskvi ponudi nešto u zamenu za podršku novoj rezoluciji o Kosovu i Metohiji, kojom bi pokrajina dobila nezavisnost. Neke diplomate u Stejt departmentu žive u uverenju da Rusija zatezanjem oko Kosmeta u stvari želi da isposluje širenje svoje moći na postsovjetskom prostoru, tako što bi sporne oblasti, pre svega u Gruziji, dobile pravo na nezavisnost i eventualno pripajanje Ruskoj Federaciji. Za SAD bi, međutim, slabljenje Gruzije (odvajanjem Južne Osetije i Abhazije) značilo i slabljenje ključnog saveznika na Kavkazu, što je cena koju Amerikanci gotovo sigurno ne bi želeli da plate u zamenu za državu Kosovo. Nuđenje Pridnjestrovlja kao oblasti koja je daleko od Rusije – između njih je Ukrajina – bilo bi najmanje bolno rešenje za Sjedinjene Države, jer bi Moskva imala velikih problema da kontroliše još jednu enklavu nalik Kalinjingradu (ruska oblast okružena Litvanijom i Poljskom). Nije, međutim, ni najmanje izvesno da bi Rusija prihvatila ovakvu trgovinu.

Izaslanik američkog državnog sekretara Frenk Vizner kaže da će pregovori u Savetu bezbednosti o rezoluciji o Kosovu biti "intenzivni", računa na podršku Rusije, ali – sudeći po izjavi koju je o tome dao – ipak ima rezervi. "Mi bismo želeli... da ovo udruživanje u vezi sa Kosovom okončamo u istom duhu saradnje u kojem smo i počeli. Naš cilj je da ono što smo započeli zajedno, zajedno i završimo", rekao je Vizner o Rusiji.

On je u Centru za strane novinare u Njujorku rekao i da je nezavisnost "jedini izbor" i da do nje treba da dođe što pre. "Odlaganje bi samo izazvalo nestabilnost", tvrdi američki diplomata, koji kao dokaz za stav da "status kvo jednostavno nije moguć" navodi nasilje iz marta 2004. godine. "Mi shvatamo da Srbija snažno želi da zadrži svoj suverenitet nad Kosovom", rekao je Vizner, dodavši potom da je to nemoguće, jer "nema šanse" da kosovski Albanci prihvate povratak pod srpsku vlast. Vizner kaže da Sjedinjene Države imaju "dugotrajan i veoma snažan odnos" sa Srbijom i da žele da taj odnos dodatno osnaže, ali tek kad "svi problemi u tom regionu budu rešeni".