Status Kosova određuje status opština na jugu Srbije

Bujanovac – Mislimo da je, što se nas Albanaca tiče, Srbija propustila šansu prilikom usvajanja Ustava što nije predvidela regionalizaciju po principu asimetričnosti. Tražili smo i tražimo primenu reciprociteta. Tačnije, da se sve ono što se garantuje manjinama na Kosovu, garantuje i nama koji živimo u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa. Mišljenja smo da Kosovo ide dobrim pravcem prema nezavisnosti, uz nadgledanje međunarodnog faktora. Ali, ako eventualno dođe do nekakve podele Kosova, tražićemo da se ove tri opštine, shodno zaključcima održanog referenduma 1992. godine, pripoje Kosovu. Tu nema nikakvih dilema, iako verujem da do toga neće doći, kaže na početku razgovora za "Politiku" Nagip Arifi, predsednik bujanovačke opštine, jedan od najuticajnijih članova najjače političke grupacije Albanaca na jugu Srbije – Partije za demokratsko delovanje, osvrćući se na neke poslednje izjave njegovih sunarodnika.

Da li je ovo o čemu govorite bila tema prošlonedeljnih razgovora u Prištini sa kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdijuom i premijerom Agimom Čekuom, kada ste dali kompletnu podršku svemu onome što oni rade, uključujući i potpunu nezavisnost Kosova.

U Prištini smo boravili, kao visoki predstavnici Koalicije Albanaca Preševske doline, Riza Halimi, novoizabrani republički poslanik, Skender Destani, predsednik Demokratske unije doline, Šaip Kamberi, predsednik OO PDD, i ja. Od predsednika Sejdijua smo dobili informacije o razgovoru Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova. A taj proces ide onako kako to većinski narod na Kosovu želi. Dali smo podršku jer, kao što znate, odbornici SO Preševa, Medveđe i Bujanovca su još 14. januara 2006. godine usvojili političku platformu u kojoj je data podrška kriterijumima Kontakt grupe. Uostalom, nezavisno Kosovo podržava EU, Evropski parlament, NATO, SAD…, svi glavni akteri međunarodnog poretka.

Vaš sunarodnik Sali Saliju iz Demokratske partije Albanaca, koja je bojkotovala republičke izbore, zatalasao je javnost izjavom da je ovo "istočno Kosovo" i da je logično da se sada pripoji Kosovu. Kako komentarišete te izjave?

– Čuo sam za takve izjave, reći ću podatak  da iz te partije nisu uspeli da dobiju ni jednog odbornika u SO, što znači da nisu imali ni 500 glasova. Ipak, to su izjave nekih tzv. lidera i ne bih ih komentarisao.

Ipak, ubeđeni ste da će Kosovo postati nezavisna država. Očekujete li neka negativna dešavanja na ovim prostorima posle obznanjivanja njegovog konačnog statusa?

– Mislim da će Kosovo postati država, i jednoga dana biće, nadam se, u dobrim komšijskim odnosima sa Srbijom. Među građanima se ovde ništa negativno neće desiti, dobri komšijski odnosi će i dalje vladati, osim ako se u te odnose ne mešaju Priština i Beograd. Optimista sam da ovde neće biti negativnih pojava.

Stalno ističete da su vam prava ugrožena, kako pojedinačna, tako i kolektivna, a na vlasti ste. Srbi se žale da je na delu albanizacija ovih prostora. Ne prođe, kažu, ni dan, a da ne dođe do smene u nekoj javnoj ustanovi, preduzeću, gde umesto direktora Srbina dolazi Albanac. Da li je u pitanju revanšizam?

To pričaju najviše oni koji su godinama bili na funkcijama, koji ništa nisu radili ni za Srbe ni za Albance. U javnim preduzećima ima Srba na direktorskim funkcijama. Znam da su odavde upućivane takve primedbe Beogradu, što se tiče zapošljavanja, ali kada smo dali zvanične podatke međunarodnim organizacijama, ljudi u njima su se čudili, jer navodi nisu tačni. U šest odeljenja u opštinskoj administraciji na čelu su troje Srba i tri Albanca. U javnim preduzećima je odnos rukovodećih kadrova pola pola, dok je broj zaposlenih 70 prema 30 odsto u korist Srba. A taj odnos u opštini, što se tiče broja stanovnika je obrnut.

Ima primedaba da sredstva koja dobijate iz republičkog budžeta usmeravate po sopstvenim kriterijumima – 80 odsto u albanske sredine, 20 odsto u srpske.

Što se tiče ulaganja sredstava u infrastrukturu, nacionalna pripadnost nije odlučujuća. Ulaže se tamo gde je najpotrebnije i gde postoje projekti. Tako, da i te primedbe ne stoje.

Pre nekoliko dana desio se incident u opštini Medveđa. Tri naoružana Albanca sa Kosmeta napali su srpsku porodicu. Da li postoji realna opasnost da takvih incidenata bude više, pa i na području bujanovačke opštine?

Osuđujem taj incident, kao i sve koji se dešavaju u regionu.  Verujem da takvih incidenata ovde neće biti, iako je nezahvalno biti potpuno uveren u to. Ipak, optimista sam,   nadam se da u bujanovačkoj opštini neće biti negativnih dešavanja, da će građani raspoznati šta je šta, i da će nadležni organi, uključujući tu i nas političare, na pravi način odraditi svoj deo posla.