U spomen uništenoj baštini

Iako je posle više od šest decenija konačno odlučeno da na mestu Narodne biblioteke, porušene za vreme šestoaprilskog bombardovanja 1941. godine, ipak bude podignut memorijalni centar, ali ne samo kao spomenik nenadoknadivom blagu intelektualne baštine, već i kao žarište savremene kulture, u javnosti se sve češće čuje da ovo mesto na Kosančićevom vencu treba prvenstveno da bude posvećeno uništenoj Narodnoj biblioteci i spaljenoj knjizi, što će delimično i biti uvaženo.

Kosta Karamata, arhitekta koji je godinama radio u Urbanističkom zavodu, smatra da pored memorijalnog centra, kao svedočanstva uništavanja Narodne biblioteke, obavezno mora da postoji i deo koji bi sadržao raspoloživu dokumentaciju o uništenim i nestalim bibliotekama širom Srbije tokom Drugog svetskog rata. To podrazumeva postojanje svedočanstava počev od Narodne biblioteke do privatnih biblioteka, kakva je bila biblioteka istoričara Vladimira Ćorovića, ali i pojedinačnih značajnih knjiga i dokumenata iz vremena pre Vukove reforme jezika.

– Narodna biblioteka je, u vreme kada je uništena, raspolagala sa više od 300.000 najnovijih štampanih knjiga i oko 1.500 rukopisnih knjiga iz srednjeg veka, od kojih veliki broj nije bio proučen. U njoj su čuvane zbirke turskih rukopisa i starih štampanih knjiga  (od 15. do 17. veka), mape, gravire, novine. Osim toga, tu su bile sabrane knjige štampane u Srbiji i u susednim zemljama. Narodna biblioteka je uništena po izričitom naređenju Adolfa Hitlera, i to pre vojnih postrojenja, jer je u njoj sačuvano narodno pamćenje Srbije. Okupacione vlasti 1942. godine nisu dozvolile generalu Milanu Nediću, predsedniku okupirane vlade, da iskopa i spasi ono što se spasiti može ispod ruševina – podseća Karamata.

Naš sagovornik ističe da su svojevremeno tokom arheoloških iskopavanja ostataka Narodne biblioteke pronađeni ostaci rimskog Singidunuma iz 1. i 2. veka nove ere, prizemni delovi velike antičke građevine sa uređajima za grejanje, fragmentovanim freskama i mozaicima. Od nekadašnje biblioteke ostali su delovi suterena i pojedini delovi arhitektonske dekoracije.

Kosta Karamata ukazuje da zbog nacionalnog blaga – bibliotečkog materijala i uloge koju je imala Narodna biblioteka, njeno uništenje ima mnogo širi značaj nego visoko rangirana ambijentalna celina Kosančićevog venca u čijim granicama se nalaze ostaci biblioteke.

 – Nažalost, ni Služba zaštite spomenika kulture, ni Gradska uprava, ni obrađivači plana nisu dali odgovarajući značaj mestu na kojem se nalazila uništena Narodna biblioteka. Prilikom sačinjavanja predloga plana, ovaj lokalitet nije posebno naglašen u okviru celine Kosančićevog venca. On je trebalo da bude izdvojen i vrednovan kao kulturno dobro od izuzetnog značaja – upozorava naš sagovornik.

Urbanista Vera Mihaljević, koja je sa svojim kolegama sačinjavala nacrt plana detaljne regulacije Kosančićevog venca, kaže da će u memorijalnom centru biti svakako izložena dokumentacija o nestaloj biblioteci, a da će samo jedan deo tog prostora biti posvećen savremenoj kulturi i promovisanju onih vrednosti koje imaju kvalitet da postanu trajne.

– Svakako da uvažavamo predloge cenjenog kolege Koste Karamate. Detalji predloga za memorijalni centar biće razmatrani posebnim konkursom. Kao obrađivači plana samo smo dali naznake i osnovno rešenje – kaže Mihaljevićeva.

Lokalitet, dodaje ona, uživa najviši stepen zaštite i sve što bude rađeno na ovom prostoru pratiće nadležni iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

– Ovaj značajan prostor zahteva višestepenu kontrolu, ne samo nadležnih službi, već i javnosti – naglašava Mihaljevićeva.

Podsetimo, urbanisti su nedavno pri predstavljanju nacrta plana detaljne regulacije objasnili da su se sve nadležne institucije saglasile da na temeljima nekadašnje biblioteke bude podignut memorijalni centar, sa minimalnom gradnjom, kako bi arheološko nalazište bilo što pristupačnije za posetioce.