Dolar slavi 215. rođendan

Specijalno za "Politiku"
Prag, aprila – Američki dolar, najslavnija svetska valuta, ovih dana je proslavio 215. rođendan. Drugog aprila 1792. američki Kongres je, naime, doneo monetarni zakon po kome je dolar ustanovljen kao zvaničan novac nove države.

Istorija dolara, bar što se imena tiče, počela je, međutim, mnogo ranije. Njegov prethodnik potiče iz češkog Jahimova, koji je pre dve-tre decenije bio poznat po rudnicima urana, među najvećima u Evropi. Na početku 16. veka u Joakimštalu, odnosno Jahimovskoj kovačnici, kovao se "toliar" ili "tolar" kako se skraćeno zvao Joakimštaler. To je bio srebrenjak, koji je zamenio zlatne florine, i bio veoma omiljen. Upravo od tog tolira je postao – američki dolar. A to ime dali su i Slovenci svojoj (sada bivšoj) nacionalnoj valuti koju su uveli 1991. po proglašenju nezavisnosti.

Najpopularnije tolare kovala je poznata austrijska carica Marija Terezija, a njen novac bio je u opticaju na Bliskom istoku čak do 60-ih godina prošlog stoleća. U Pruskoj su tolari zamenjeni markom 1871. Dolar, zvani daler, koristili su i Skandinavci. A proširio se i u druge zemlje Evrope. I u britanskim kolonijama je bio veoma popularan španski dolar. Osim španskog, bio je popularan i holandski levidolar. Tokom rata za američku nezavisnost (1775-1783) kolonije su štampale papirne banknote zvane kontinentali.

Prvi američki srebrni dolar iskovan je 1794. Potom je strani kovani novac postupno prestao da važi. Dolare je počela da kuje kovačnica novca u Filadelfiji koja je, međutim, kuburila s plemenitim metalima, pa su sve čak do 1857. u opticaju bili i španski dolari. Konačno je taj problem rešen zahvaljujući čuvenoj zlatnoj groznici u Kaliforniji sredinom 19. veka. Papirni dolari se štampaju od 1862, a najpopularnije sredstvo plaćanja bila je i ostala jednodolarska novčanica s likom predsednika Džordža Vašingtona. Na tradicionalnim papirnim novčanicama su i inače nacrtani likovi predsednika i "očeva nacije".

U prošlosti su postojale i dolarske banknote  ogromne vrednosti, koje si služile kao bankarski novac. Najvrednija je bila banknota od 100.000 (dobro ste pročitali – sto hiljada) dolara s predsednikom Vudrom Vilsonom. Postojale su i novčanice od 10.000, 5.000, 1.000 i 500  dolara. Te banknote su formalno i dalje sredstvo plaćanja, iako ih u opticaju praktično nema.

--------------------------------------------------------------------------

Lažne novčanice

U svetu ima ne malo kurioznih "lažnih" dolara. U opticaj je pokušano da se ubaci (i nakratko je i uspelo) humorna dvestodolarka s likom sadašnjeg predsednika Džordža Buša. U državi Džordžiji neka žena je pokušala da kupljeno plati u jednoj radnji novčanicom od milion dolara na kojoj je bio Kip slobode.

Osim predsednika i "očeva nacije" dolar je tradicionalno vezan za dva gesla. "E pluribus unum" ili "jedan od mnogih" reflektuju američko "jedinstvo u razlikama". I, naravno ono još čuvenije "u Boga verujemo". Taj moto je uveden na dolar 1861. i od tada je njegov sastavni deo  Nj.V. među valutama američkog dolara, USD, zelembaća ili kako ga već sve ne zovu...