Sjaj uskršnjih jaja

Klaudia Šarić-Marić je umetnica, u pravom smislu te reči. Diplomirala je na Akademiji Srpske pravoslavne crkve gde je stekla zvanje diplomiranog slikara restauratora, ali ističe da umetnika ne čine titule.

– Umetnik je predajnik, svoju životnu snagu, svoju volju on deli sa drugima i svet gleda drugačijim očima. Za iskrenog stvaraoca nije presudno važno da poseduje dar u rukama, već nadahnuće u duši. Da li će pisati, slikati, igrati – stvar je izbora i načina na koji će ono što nosi duboko u sebi ispoljiti – kazuje Klaudia.

Uskršnja jaja izrađena od drveta, pozlaćena, ukrašena poludragim kamenjem, oslikana sigurnom rukom i nestašnim okom, Klaudia stvara od 2001. godine. Kroz njih, Klaudia kao da govori jezikom prošlih vremena i živi neki svoj davno zaboravljeni život. Srbija srednjeg veka našla je svoje mesto na njenim rukotvorinama.

Arhanđel Mihailo sa isukanim mačem u ruci, Božiji pravednik, predvodnik Anđela, prema legendi, sedi na Mesecu i gleda šta ljudi na Zemlji rade. Povremeno siđe među njih. Čini se kao da je Klaudia "zarobila" Arhanđela u zenici svoga oka prilikom jednog od njegovih silazaka na ovaj svet i posle ga polako prenosila na površinu velikog drvenog Uskršnjeg jajeta koje je mesecima nastajalo pod njenim rukama.

– Za ovaj Uskrs oslikala sam, ukrasila i izdubila devet jaja. Ona, barem za mene, nemaju cenu. Ipak od nečega mora da se živi.

Da li u Srbiji zaista može da se živi od umetnosti?

– Od umetnosti se više životari, u finansijskom smislu. Ali, nije to najvažnije na ovom svetu. Nositi puno srce u grudima, radovati se životu i poslu kojim se baviš – to vredi mnogo više od novca. Sreća se ne može kupiti – uverena je Klaudia.

Toliko puta joj se dogodilo da ima jasnu ideju, cilj koji svojim delima želi da dosegne, ali da nema mogućnosti za to. Zna da nije jedina kojoj se to dešava. Razočaranje, poriv da u trenutku digne ruke od svega, ode i ne osvrne se – nikada je nisu obuzeli. Vera da ono što čini ima viši smisao vodila ju je napred. Ona zna da nije besmisleno biti umetnik u Srbiji i da će se njen glas tek čuti …

Uskršnja jaja nisu jedine rukotvorine mlade umetnice. Osam godina ona od tikvi izrađuje najrazličitije predmete.

– Od suvih, dekorativnih tikvi pravim kućice za ptice, lampe, svećnjake, muzičke instrumente – različite upotrebne predmete. To je potpuna primenjena umetnost – objašnjava Klaudia. 

– Jednom prilikom moji "pomagači" umalo nisu uhapšeni u selu nadomak Beograda. Izgleda da je bilo prilično sumnjivo tražiti tikve na pijaci uz obrazloženje da su potrebne jednoj umetnici da bi od njih stvarala svoja dela. Policajci su im, umesto da ih upute na nekoga ko gaji tikve, tražili lične karte – kroz osmeh govori naša sagovornica.

Biti umetnik u Srbiji danas jeste teško, ali to nije poziv niti opredeljenje za slabe i lenje duhom. Uprkos svim teškoćama kroz koje je prolazila na svom stvaralačkom putu, sto za kojim smo sedeli ostao je ukrašen Klaudijinim uskršnjim jajima. Neobičnim, posebnim.