Trubači sviraju bez truba

Bajina Bašta – Kad se u malom Pepelju, koji kilometar od Bajine Bašte, začuje svirka sasvim nalik trubačkoj, zna se ovde da to vežbaju "Crveni zmajevi", neobični muzičari. Raspale oni kakvo narodno kolo, udare "moravac", "vragolanku" ili "kolubarski vez", a seljani zaigraju, sve se trese. Ko te pita što nema truba – ovi "trubači" sviraju "na usta".

Zaduvaju, punih obraza, da izađe zvuk, pa slože, kao pravi orkestar. Bez ikakvog instrumenta. Jedino imaju bubanj, ali ni on nije obavezan. Vele, kad je bubnjar kakvim obavezama zauzet, onda prevrnu tanjir, te po njemu kašikom ili viljuškom, udaraju takt. Važno je ljude zabaviti.

Šef tog devetočlanog orkestra Miloš Blagojević, zvani Pjevac, kaže nam da su oni trubači koji, svirkom "na usta", imitiraju trube: tri "filigorne", tri "baritona", polubas, bas. Uz bubanj, naravno. Vežbaju redovno, najčešće vikendom: sastanu se, pa uz kuvanu rakiju i iseckanu pršutu svoju svirku treniraju.

Sa Milošem u tom sastavu rođaci mu Blagojevići: Milorad, Vidoje i Savo, te komšije Miroljub i Milorad Petrović, Miloš Janjić i Luka Tripković. Pjevcu, najstarijem u grupi, 62 godine, najmlađem, Savu, upola toliko. Kapelni vozi taksi, ostali su poljoprivrednici, zanatlije, radnici. I svi mnogo vole muziku, onu izvornu.– Počeo sam kao dečak, pre pola veka, pomalo da duvam na usta narodna kola i pesme, onako za svoju dušu – seća se Miloš Blagojević. – Kasnije, vežbao sam da sviram trubu sa orkestrom zvanim "Čuturaši" u Pepelju, punih šest godina. Prestao, pa otišao na rad u Francusku. Kad sam se 1975. godine vratio, okupio sam ovaj orkestar, da sviramo na usta, bez instrumenata. Bilo nas je tada sedmorica. Malo pomalo, izveštili smo se, krenuli sa tim svirkama, pročulo se za "Crvene zmajeve" iz Pepelja. Tako smo dali ime orkestru po jednom izvoru lekovite vode u selu zvanom Zmajeva voda iznad koga su Crvene stene.

Nije u ovom kraju baš bilo duvačkih sastava, pa su oni, i za svirku i kao atrakcija, rado bili viđeni na kakvom poselu, zabavi, vašaru. Znalo se: kad je kod Zmajeve vode sredinom maja tradicionalni vašar, eto ih "Crveni zmajevi" da uvesele narod. Nekad se silan svet tu skupljao, pa "trubači bez truba" začas naprave štimung – zaduvaju u poznatom ritmu, udare takt i pruži se kolo kao da pravi orkestar svira. Bilo nekad, vele sa setom. Danas toga više nema, mladi otišli u kafiće.

Ali, opstali su susreti sela bajinobaštanskog kraja, jedna lepa izvorna smotra, i tu "Crveni zmajevi" redovno učestvuju. Originalnim programom uvek izazivaju pažnju. Pošto odsviraju svoje, katkad i zapevaju, jer su oni, ujedno, i pevačka grupa. Krenu onako iz vika: "Baj’na Bašto, ispod tebe Drina, u tebi je živeti milina", i slične pesme.

Svirali su oni "na usta" i u restoranima, hotelima, nedavno i na Zlatiboru, a sve više privlače pažnju televizija, onih najpoznatijih.– Bili smo na "Pinku" i na RTS-u, u dnevniku i u "Žikinoj šarenici". Kad čovek sluša, a ne gleda nas, rekao bi da prave trube sviraju. Voditelj Žika Nikolić se čudio kako uspevamo, pa i posumnjao da nemamo šta u ustima, da u bubnju nije kakav kasetofon. Muljao je bubanj, ništa nije našao – priča uz osmeh šef orkestra, pa dodaje: – čekamo poziv na sabor trubača u Guči, bili bismo i tamo atrakcija.

Nisu "Crveni zmajevi" jedini "prirodni" muzičari u svom Pepelju. Pobrinuli su se oni za naslednike, imaju svirački podmladak. Od pre godinu dana njihovi unuci ili sinovi, dečaci osnovci, sviraju takođe "na usta", isti repertoar. Već su i oni, "Mladi zmajevi" se zovu, javno nastupali. Ima ih devet, kao u orkestru starijih. – Kad odemo sa scene da nas oni dostojno zamene – veli na kraju Miloš Blagojević Pjevac, začetnik neobične svirke u Pepelju.