Ko se plaši inspekcije još

Da su svi podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka rešeni na vreme, u oblasti nerešenih radnih odnosa, kao što je rad na crno, na ime novčanih kazni moglo je da se naplati 66.387.500 evra, a naplaćeno je samo 7.966.500 evra. Zatim, zbog nepoštovanja propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, moglo je da bude naplaćeno 17.850.000 evra, a naplaćeno je samo 2.145.000 evra.

Ovo su podaci Inspekcije rada Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, koji su nedavno obelodanjeni u njenom Izveštaju o radu u 2006. godini. U njemu je Inspekcija rada prvi put objavila i finansijske efekte svog rada.

– Navedeni podaci govore da su opštinski organi za prekršaje i Vrhovni sud svojom neefikasnošću oštetili državu za 74.126.000 evra, jer je rešeno samo 12,32 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva. Tako svojom neažurnošću sudovi poništavaju rad ove institucije, a 320 inspektora uzalud "tabanaju" po terenu i podnose prijave. Tvrdim da Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda, ne raspolaže navedenim podacima o (ne)efikasnosti sudova u rešavanju predmeta iz radnog odnosa, uključujući i posledice koje zbog toga nastaju – ističe dr Živka Đurić, pomoćnik ministra u Sektoru inspekcije rada, u razgovoru za "Politiku".

Rad na crno, po rečima naše sagovornice, samo je jedna "šlag tema" u sektoru kojim rukovodi. Jer, od 16.205 lica zatečenih u radu na crno samo u prošloj godini, posle inspekcijskog nadzora sa 11.324 njih (70 odsto) zasnovan je radni odnos. A u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje se potom slilo 392.826.538 dinara, odnosno ukupna korist Fonda PIO za 2006. godinu iznosila je 4.910.000 evra.

– Kada inspektori rada zateknu neko lice u radu na crno, oni podnesu prekršajnu prijavu. Takvih je u 2006. bilo ukupno 7.586, što je povećanje od 70 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ali, šta to vredi kada im sud potom umanji kaznu ili ona zastari i mi i dalje imamo rad na crno koji uzima maha. Tako se poništava rad ovog organa, jer je sve više poslodavaca koji se ne boje inspekcije. Kada bi ih sud "ošamario" drakonskim kaznama, imali bismo i jenjavanje rada na crno. Pa ipak, u 2005. rešeno je svega pet, a prošle godine izdejstvovali smo da se realizuje preko 12 odsto podnetih prijava – ističe Živka Đurić.

Po njenim rečima, između različitih organa nema horizontalne saradnje, jer bi problem "valjalo napasti sa svih strana, a ne samo opkoliti ga".

– Koliko puta sam samo čula konstataciju: "Mešaju nam se u autonomiju suda". Ne mešamo se mi ni u čiju autonomiju ako tražimo da radi efikasnije – kaže naša sagovornica. – A koliko tek problema imamo sa MUP-om. Ko kontroliše postojanje i rad čitavih firmi koje su "crne" i gde ne može da reaguje ova inspekcija već policija. Jer mi se bavimo registrovanim firmama, a ne onima koje pravno ne postoje. Naš inspektor ne može tek tako da uđe u nečiju garažu, kuću ili dvorište, a policajac može. To je velika praznina u našim propisima. Pojedini zanati su uništeni radom na crno. U vojvođanskim mestima brica uzme torbu, sedne na bicikl, ide od kuće do kuće i radi svoj posao.

Dr Živka Đurić napominje da Inspekcija rada nije uspela da uspostavi efikasnu saradnju ni sa Ministarstvom obrazovanja, kojem je predlagala zajedničku kontrolu i nadzor najpre fakulteta, a potom viših i srednjih škola. A zašto je to bilo važno pokazala je afera "Indeks".

– Posle sedam dana razmišljanja oni su odustali od zajedničkog posla i mi smo krenuli sami. Umesto da oni pokrenu i ovakvu akciju, mi radimo sami. To što je vlada u nekom vakuumu nije opravdanje i svi koji sede po ministarstvima ne treba da su zabrinuti samo gde će posle isteka mandata naći uhlebljenje. Valja biti profesionalac i utakmicu igrati do poslednjeg zvižduka.

--------------------------------------------------------------------------

Mobing čitljiv već u oglasu

– Mobing, tačnije različita zlostavljanja na radnom mestu ili diskriminacija, teško se kontroliše i dokazuje. Mnoge kontrole naši inspektori obavljaju po službenoj dužnosti a ne po zahtevima stranaka. Pojedinci retko prijavljuju zlostavljanja, plaše se gubitka radnog mesta, osvete i slično. Sve to mi ne možemo da vidimo kada posetimo neko preduzeće. Međutim, kada poslodavac još u oglasu precizira da bi zaposlio "mlađu žensku osobu prijatne spoljašnosti, od 20 do 25 godina", to postaje sumnjivo, a on već u oglasu krši zakon – napominje dr Živka Đurić.