Turisti proterali kforovce

Od našeg specijalnog izveštača
Ohrid, aprila – Ohrid se ponovo otkriva. Umesto vojnika NATO-a i kforovaca ponovo preovlađuju obični turisti. Ima ih sve više. Samo Holanđana je lane bilo oko pet hiljada, a za Novu godinu iz Srbije je stiglo pedesetak autobusa.

Makedonci ne kriju da više vole srpske turiste nego holandske.

Jesu ovi drugi imućniji, ali Srbi su, kažu, otvoreniji i galantniji – narodski rečeno – mnogo veće trošadžije.

Turistički vodič Naum Naumovski, koji je 17 godina radio za beogradsku turističku agenciju "Putnik", priča vic o holandskom paru koji posle 16 godina ponovo dolazi u Ohrid i od konobara traži onu istu bocu vina koju su načeli pre više od decenije i po. Taj vic je ispričao i holandskim turistima pa je, kaže, dobio prekor od opštinskih vlasti.

U centru starog grada gde je sada moderna zgrada skopske vinarije "Skovin" početkom prošlog veka bila je kafana gde su se točili rakija i vino. Ponedeljkom svi majstori iz Ohrida i iz okoline dolazili su da popiju piće ispod hiljadugodišnjeg platana. Stari majstori su govorili da se ponedeljkom ne radi, već se planiraju poslovi za tu nedelju. Ali teško da su šta isplanirali, jer legenda kaže da su uveče odlazili pijani kućama, pa su utorak i sredu provodili u trežnjenju.

Legenda dalje kaže da je tridesetih godina prošlog veka ovde dolazio i holandski putopisac Den Dolar koji je pisao o beogradskim, crnogorskim i ohridskim kafanama. Iz njegovog rukopisa izašla je knjiga "Svadba sa sedam Cigana" koja je kasnije prevedena na makedonski. Zahvaljujući ovom romanu Holanđani su upoznali čari Ohridskog jezera pa su šezdesetih godina 20. veka bili i prvi organizovani gosti sa zapada. Tradicija je obnovljena prvih godina ovog veka. Zgrada vinarije "Skovin" danas je ne samo modernija od nekadašnje ohridske, nego je i "starija" jer su u obnovljene zidove uzidane cigle iz skoro otkrivenog antičkog teatra. Unutra se širi miris plemenitih vrsta vina: "merlo", "kale", " vodno", "penušavac", "šardone", "vranac"...

U Ohridu ima crkava i manastira koliko i dana u godini, a najpoznatiji su Sveta Sofija, Sveti Jovan Kaneo, Sveti Kliment i Sveti Naum. Zbog toga je ovaj grad u kojem su najveći trag ostavili upravo Kliment i Naum, učenici Ćirila i Metodija, od 1980. godine pod zaštitom Uneska.

Zahvaljujući Pasku Kuzmanu, direktoru za zaštitu kulturnog nasleđa Makedonije, Antički teatar otkriven je pre dve godine i na tom uzvišenju iznad grada zatičemo radnike koji krampovima lagano otkrivaju antičku opeku od koje je nedavno na temeljima stare obnovljena Klimentova crkva.

Ohridsko jezero jedno je od najstarijih u Evropi, procenjuje se da je staro oko četiri miliona godina, duboko je oko 300 metara, dugačko tridesetak kilometara i široko 15, na nadmorskoj visini od 695 metara. U njemu živi oko 17 vrsta riba, najpoznatije su pastrmka, letnica i belcvica, koje nastanjuju isključivo vode ovog jezera. Pored jegulje koje putuju čak do Meksičkog zaliva da se mreste, u jezeru živi i mala riba plašica, od čije se krljušti pravi čuveni ohridski biser.

Jezero je prozirno do dvadesetak metara dubine, a zbog siromaštva organskih materija praktično je večno, i, što je takođe zanimljivo, jedno je od retkih koje se nikada nije ledilo.

Područje u kome se nalazi Sv. Naum jedno je od najlepših na Ohridskom jezeru. Prekrasno zelenilo, romantično ostrvce okruženo izvorima Crnog Drima, prostrana peščana plaža, sam manastir i panorama koja se ukazuje sa uzvišenja na kome je izgrađen čine ovo mesto jednim od najprivlačnijih za turiste, izletnike i stanovnike Ohrida.

Prvobitni manastir Sv. Arhanđela Mihaila izgradio je 900. godine na ovom mestu Naum Ohridski kao svoju zadužbinu, a u njoj je sahranjen 910. godine. U gornjem delu kapelice, nad stajaćim figurama, prikazan je ciklus "Naumova čuda". Iznad njegove grobnice nalazi se kompozicija koja prikazuje Naumovu smrt.

Početkom jula ovde dolaze brojni vernici različitih konfesija na poklonjenje, a domaćini ističu da je Sv Naum lečio bioenergijom, ali i šok-terapijom psihički obolele. U šok-terapiji koristio je činjenicu da se temperatura vode Crnog Drima i Ohridskog jezera u koje se uliva razlikuje za oko dvadesetak i više stepeni, pa je duševno obolele ljude lečio tako što ih je iz hladnog Drima ubacivao u toplu jezersku vodu i obrnuto.