Padaju carine, ali ne i cene

Snižavanje i ukidanje carina na pojedinu robu široke potrošnje od 1. januara 2013. godine uglavnom neće poboljšati kupovnu moć građana. Većina uvoznika niže carine neće ukalkulisati u cene, a kako navode iznos carina u krajnjoj ceni koju kupci plaćaju je minimalan.

Spisak proizvoda na koje se carine smanjuju na osnovu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU je dugačak. Od kućne hemije, kozmetike, pojedine vrste hrane, obuće, automobila (manje kubikaže) nameštaja, građevinske opreme…U Ministarstvu trgovine ipak ističu da bi bilo logično da dođe do pojeftinjenja robe.

– Proces snižavanja carina prema uvozu iz Evropske unije je započet još 31.januara 2009. godine. Postepeno su snižavane carine, što važi za svu opremu i sirovine.Logično je da usled sniženja carina za taj iznos dođe do pada cene robe koja se uvozi iz Evropske unije. Koliko će ova mera uticati na konačnu cenu svakako zavisi od proizvoda do proizvoda, odnosno zavisi od toga kolika je bila osnovna carina–ističe Bojana Todorović,pomoćnik ministra trgovine u sektoru za bilateralnu trgovinu.

Istraživanje „Potrošača” pokazuje da uvoznici nisu toliko sigurni da će obaranje carina logično dovesti i do pada cena, kako smatraju u Ministarstvu trgovine. Pre svega komentarišu da važnu ulogu ima stabilan kurs.

O ovoj temi privrednici uglavnom nerado govore. Tako su nam rekli u „Neltu” da su oni samo distributeri „milka” čokolada i da od njih „ništa ne zavisi”. Isto ističu i u „MD internešenel” koji na naše tržište doprema paste za zube „azulin”, „vadamekum”… koje će takođe za desetak dana biti oslobođene bilo kakve carine prilikom uvoza.

– Mi smo samo distributer, cene dobijamo direktno iz Henkela – ističu u „MD internešenel”.

U nemačkom DM–u su bili konkretni, ističu da „pozdravljaju smanjenje carinskih stopa i da će do pojeftinjenja doći u segmentu privatne robne marke”.

– Takva mera će svakako omogućiti da se uz uslov stabilnog deviznog kursa ovo prenese na krajnjeg kupca u segmentu naše privatne robne marke. Tako će ovi proizvodi  imati još ujednačenije cene u odnosu na cene u ostalim zemljama Evrope gde je DM prisutan – kažu u ovoj kompaniji.

Na pitanje da li to znači da su u tim zemljama cene proizvoda njihove robne marke niže nego u Srbiji i da li se ovakve prognoze odnose i na drugu vrstu uvoznih proizvoda, u ovoj drogeriji su rekli:

– Što se tiče uvoza DM-a, on se primarno i dominantno odnosi na uvoz privatne robne marke sa preko 2.700 proizvoda. Ostatak asortimana čini roba redovnih dobavljača iz Srbije. Tako da njih treba pitati jer od njih zavise bilo kakve korekcije cena za tu robu. Cene naše robne marke u okruženju su niže u odnosu na cene u Srbiji, jer su države u kojima smo prisutni uglavnom već članice EU – Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Bugarska, Rumunija…te nemaju nikakvih dodatnih carinskih stopa na uvoz iz zemalja Evropske unije.  

Od optimista se proteklih dana moglo čuti da neće pojeftiniti samo uvozna već i lančano, zbog konkurencije, i domaća roba. Međutim, pojedini uvoznici kozmetičkih proizvoda ne misle tako, ističući da je iznos carine marginalan u ukupnoj, krajnjoj ceni. Inače prema najavama za kozmetičke proizvode carina će od početka godine biti svega tri odsto (osim za šampone i paste za zube koji će se uvoziti bez carine).

–Cena svih proizvoda, pa i kozmetičkih, formira se na osnovu mnogo faktora, a carinska stopa čini procentualno marginalan deo jedne cene. Glavni faktori koji određuju cenu su cena sirovina i proizvodnje, kao i kurs evra. Iako su ovi troškovi u proteklom periodu porasli, to se nije uvek „jedan na jedan”odrazilo na cenu niti se cena može menjati svaki put kada se neki od elemenata koji je čine izmeni. Za sada se ova promena neće odraziti na cenu Nivea proizvoda, ali će biti uzeta u obzir za buduće kreiranje cena– ističu u kompaniji Bajersdorf.

Slično ističu i uvoznici slatkiša i alkoholnih pića. Kako navode, smanjenje carinskih stopa neće znatno uticati na cene pre svega zbog činjenice da je kurs evra presudan faktor u formiranju cena inostranih artikala, a cene su, kako navode, od početka godine ili snižene ili ostale na istom nivou i pored značajnog rasta kursa.

Prema sporazumu postoje proizvodi koji će imati carinsku zaštitu i nakon isteka tranzicionog perioda. To su sve vrste mesa, klanični proizvodi, jogurt, kiselo mleko, maslac, razni sirevi, med, krompir, salata, krastavci, kukuruz šećerac, povrće, suve šljive, pšenica, brašno, kobasice, testenine, džemovi, voće, voćni sokovi, jabukovača, kruškovača, duvan, šećer, ulje od suncokreta.

Ipak, među domaćim proizvođačima postoji bojazan da bi usled uvoza neke grane privrede mogle da budu uništene, a da kupci realno neće osetiti blagodet pada carina na uvoznu robu kako se optimistički očekivalo.

– Sporazum sa EU precizno predviđa sve situacije koje bi mogle da utiču na ugrožavanje domaće proizvodnje od prekomernog uvoza iz EU. Postoji zaštitna klauzula koja predviđa privremeno podizanja carina ukoliko dođe do naglog i prekomernog uvoza bilo kog proizvoda koji bi mogao da ugrozi domaću proizvodnju. Na nama je samo da podacima dokažemo da takva situacija postoji – ističe Todorovićeva.

 -----------------------------------------------------------------

Šta se najviše uvozi iz EU

Prema podacima Ministarstva trgovine iz država EU najviše se uvozi: južno voće (pomorandže), duvan, svinjsko meso, palmino ulje, koncentrati za proizvodnju bezalkoholnih pića, razni aditivi i dodaci ishrani, žvakaće gume i dečja hrana.

– Izuzev svinjskog mesa to su uglavnom proizvodi koji ne spadaju u naše tradicionalne produkte. Stoga ne treba da postoji bojazan kada je u pitanju naša domaća poljoprivredna i prehrambena industrija – ističe Bojana Todorović iz Ministarstva trgovine.

-----------------------------------------------------------------

Prehrambeni proizvodi koji će se od 1. januara 2013. godine uvoziti bez carina su:

- određene vrste jogurta

- čokolada i proizvodi od čokolade

- margarin

- sladoled

- testenine

- biskviti

- kukuruz šećerac

- kečap

- pivo dobijeno od slada

- vermut i ostala vina od svežeg grožđa

- alkoholna pića: konjak, grapa, brendi, viski, rum, džin, votka, likeri, rakije

U 2013. će bez carine moći da se uvoze i:

- obuća

- građevinski proizvodi – rezervoari, cisterne, tankovi, pumpe za beton

- razne vrste mašina za potrebe građevinarstva

- konstrukcije i delovi konstrukcija – vrata, prozori, staklo, peći za zagrevanje prostora, radijatori i njihovi delovi, ručni alat, noževi, brave, katanci…

----------------------------------------------------------------

Jeftinije i meso iz uvoza

I pored toga što će se na kraju isteka tranzicionih perioda, prema Prelaznom trgovinskom sporazumu, carina za meso i dalje primenjivati, pojedine vrste mesa od 1. januara će se uvoziti po nižim carinskim stopama:

juneće meso sa 18 odsto u 2012. godini na 15 odsto u 2013

za jagnjeće meso sa 18 odsto u 2012. na 16,5 odsto u 2013

za svinjsko meso sa 18 odsto u 2012 na 15 odsto u 2013

za pileće meso sa 15 odsto u 2012 na 12 odsto u 2013

Budući da je prema saznanjima „Potrošača” uvozno meso proteklih godina uglavnom završavalo u prerađevinama, očekivalo bi se da cene tih proizvoda posle Nove godine budu bar za nijansu niže.