Nije konjukturno biti Crnogorac u Srbiji

Činjenica da je na popisu u ovoj državi prepolovljen broj njenih stanovnika koji su se nacionalno izjasnili kao Crnogorci u odnosu na prethodni popis, odnosno da je prepolovljena Crnogorska nacionalna zajednica, govori mnogo i mnogima. Govori i da nije konjunkturno, u svakom pogledu, biti Crnogorac u Srbiji, posebno poslednjih godina i danas. Interesantno u vremenima kada su mnoge važne odluke donosili državni i drugi subjekti, na čijem čelu ili u kojima su u nemalom broju bili nacionalni Crnogorci ili oni koji su to poreklom. Zašto se to desilo?

Šta je sa državom u kojoj su zvanične politike i politike drugih koji su pravdali i pomagali, čak i prethodili zvaničnim državnim stavovima: crkva, akademska zajednica koja je godinama unazad, kako se pokazalo, stvarala uslove da bude ovakav popisni rezultat.

Kako objasniti tragičnu istinu da mladi ljudi iz Crne Gore, koji donesu iz svojih lokalnih zajednica potvrdu sa obaveznom rubrikom ispunjenom „ja sam Srbin” i prilože je beogradskim fakultetima u Srbiji, stiču enormne povlastice u odnosu na druge mlade ljude, pa i svoje vršnjake koji tu patriotsku obavezu nisu ili ne žele da ispune nego idu „redovnim putem”.

Kada će Srpska pravoslavna crkva prestati da „forsira krivu Drinu”, ignoriše realnost, forsira svoju crkvenu dogmu i doktrinu, ne priznavajući postojanje Crnogoraca ne samo u Srbiji, kao posebne nacionalne zajednice, već i postojanje crnogorske nacije u njenoj matičnoj državi Crnoj Gori.

I zar treba da čudi licemerje da je Srpska nacionalna zajednica na popisu iz 1981. godine činila tri odsto populacije u Crnoj Gori, devet odsto po popisu iz 1991. godine, 32 odstopo popisu iz 2003. godine, 29 odsto po popisu 2011. godine, pri čemu je na vlasti u Crnoj Gori, od 1991. do danas, bila i jeste „antisrpska Demokratska partija socijalista (DPS) i njen lider Milo Đukanović” (dakle, tri puta više pripadnika ove zajednice nego kada te partije i uticaja tog čoveka nije bilo u Crnoj Gori).Pri tome ne prestaje, posebno u poslednje vreme, maltretiranje Crne Gore galamom da je ta zajednica u državi Crnoj Gori izložena pritiscima, ugrožena, da joj preti asimilacija, nestanak, pa joj treba stalna pomoć „matične države Srbije i njenih organa”.Istovremeno je, u Crnoj Gori, „pod vlašću DPS-a i Mila Đukanovića”, i Srpski nacionalni savet i srpske nacionalne partije u lokalnim i državnom parlamentu, i novac iz državnog budžeta kojim se finansira i srpska televizija i srpski radio (ne jedan) i srpske novine i Matica srpska i šta sve ne, a u Srbiji, u isto vreme, „silna zabrinutost države Srbije za svoje u Crnoj Gori”, ali i mučno porađanje prava pripadnika crnogorske nacionalne zajednice u Srbiji, čiji je embrion u Lovćencu i „porođaj” nikako da se završi, a o pomoći državnih organa Srbije da bude završen – upitno je govoriti.

* Autor je docent na Fakultetu za poslovni menadžment u Baru