U otpadu leže pare

U našoj zemlji sakupi se oko dva miliona i petsto hiljada tona komunalnog otpada godišnje. Procena je da se iz otpada realno može iskoristiti oko trideset procenata profitabilnih sekundarnih sirovina. Preradom ove količine otpada moguće je ostvariti prihod od blizu 32 miliona dolara. Ovaj novac bi mogao da se investira u izgradnju 70 modernih obdaništa i 100 kilometara asfaltnog puta. Osim profita, reciklaža je prevashodno bitna zbog zaštite životne sredine.

Iako je reciklaža otpadnog materijala vrlo unosan posao, u našoj zemlji se preradi samo devet odsto komunalnog čvrstog otpada. Kako kažu u Agenciji za reciklažu osnovni problem je u tome što još nema odgovarajućih zakonskih propisa, pre svega, Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, jer ta vrsta sekundarnih sirovina čini 80 odsto ukupnog otpada. Takođe je neophodno doneti zakon o upravljanju otpadom koji bi bio usklađen s propisima Evropske unije. Nacrt ovog zakona urađen je prošle godine i nalazi se u skupštinskoj proceduri.

Šta sadrži prosečan otpad u težinskim procentima? Po rečima profesora Hemijskog fakulteta Branimira Jovančićevića, otpaci od hrane čine od šest do 26 procenata tog otpada, otpaci iz bašte – od 0 do 20, karton i papir – od 25 do 45, plastika – od dva do osam procenata, guma – od 0 do dva, koža – od 0 do četiri, tekstil – od 0 do četiri, staklo – od devet do 17, metalni otpad – od šest do 15 procenata... Ovakav komunalni otpad može se preraditi više puta.

To se može prikazati na primeru žvakaće gume. Prvo morate da otvorite pakovanje, pa da sklonite papir i celofan i – kad dođete do žvakaće gume, ruka vam je puna otpada. Taj otpad ponovo se može iskoristiti.

Kako kaže ovaj profesor, jednog od velikih zagađivača u komunalnom otpadu predstavlja plastika, blizu osam procenata, koja uključuje ambalažu, najlon kese...

– U Nemačkoj je to rešeno sistemom kauciranja, svaka plastična flaša vraća se u prodavnicu i, dakle, može da se reciklira. Kod nas to nije praksa. Jevtine najlon kese se besplatno dele, a najlakše ih se rešavamo tako što ih bacimo. Zato se najlon kese nalaze svuda oko nas. Ne postoji, valjda, jevtinija i efektnija akcija nego kad se očiste javne površine. Na potesu od deset kilometara na prilazu Beogradu, iz pravca Stepojevca i Lipovačke šume, nalazi se osam divljih deponija. Nije problem to očistiti, ukloniti šporete, frižidere, gume, plastiku... Tu nije glavna prepreka novac, nego nedostatak volje da se to dovede u red. Sve zemlje u okruženju su očistile otpad pored puta. Zašto to ne bismo uradili i mi? – pita Jovančićević.

– Železara Smederevo je počela da reciklira otpad od gvožđa i metala. U poslednje vreme primećujem manje otpada od bele tehnike. To je dobar primer kako svaka pozitivna akcija dobro dođe. Nažalost, nema dovoljno takvih akcija.

Stanje životne sredine kod nas je lošije u odnosu na države u okruženju. Nagomilane probleme životne sredine moramo rešiti pre nego što uđemo u Evropsku uniju. Zanimljiv je podatak da se 30 procenata teksta iz Studije o izvodljivosti i priključenju EU odnosi na pitanja životne sredine. Problem je dobio takve razmere da se mora definisati kao državno pitanje, vlada mora da stane iza toga, jer je upravljanje otpadom godinama zapostavljeno, zaključuje Jovančićević.