Deca sa šibicama
,,Čija su deca? Da li deca ’pripadaju’ samo roditeljima ili se ona moraju tretirati kao deo zajedničke odgovornosti, kao javno dobro, esencijalno za društveni razvoj i blagostanje?” (Deo iz Otvorenog pisma grupe organizacija upućenog političarima pred ovogodišnje izbore)
Ako verujete da detetu svake mame (uključujući i onu koja ne zna ili ne ume ili neće da kaže ko je detetov tata) pripada sve isto kao i deci drugih mama – onda vi razmišljate sasvim u skladu sa članom 70 prednacrta građanskog zakonika Republike Srbije.
Pomenuti član izričito zabranjuje diskriminaciju ,,po osnovu... rođenja, kulture, psihičkog ili fizičkog invaliditeta njegovih roditelja”, ili uopšte bilo kakvu diskriminaciju na osnovu bilo kog svojstva deteta ili njegovog roditelja uključujući, sledstveno, i pravnu nevidljivost, nepovratno odsustvo ili nemogućnost utvrđivanja identiteta drugog roditelja, to jest oca deteta.
I taj deo građanskog zakonika, čini nam se, ima neprocenjivu vrednost – kako za one koji se bave pravima dece tako i za one koji brinu o demografiji Srbije. Upravo na tom mestu mi vidimo da je nacionalni interes blizak, ako ne i identičan, dečjim pravima te da se, koliko god nas političari delili, zapravo radi o istim stvarima.
Novi građanski zakonik, kao što vidimo, lepo počinje i ima tendenciju da tako i produži, pokušavajući da obezbedi deci razvedenih roditelja njihova ekonomska prava. U članu 194 prednacrta (Porodični odnosi) garantuje se redovna alimentacija svoj deci, a država će naknadno, koliko se može naravno i ukoliko dužnik nije netragom nestao a račun ugasio, ta sredstva da refundira, jednako kao što to čine banke s neurednim platišama.
Verujemo da je zaista poslednji momenat za ovakvu meru budući da možemo samo zamisliti šta bi se dogodilo čoveku koji sedam godina nije dao ratu za stan ili toliki broj godina nije platio parkiranje vozila. Neko bi ga svakako procesuirao ili bi već davno bio krivično gonjen.
S druge strane, roditelji koji godinama ne daju alimentaciju svojoj deci nesmetano žive u našem komšiluku i ne trpe osudu okoline (,,Kupi jaknu za dete svake zime pa neću da ga tužim”). Dakle, Alimentacioni fond je dobrodošao, a država će svakako bolje od samohranog roditelja naći načina da se nosi sa svojim dužnicima.
Loša vest je međutim ta da sredstva iz Alimentacionog fonda nisu dostupna majkama dece bez priznatog očinstva. Sredstva iz Alimentacionog fonda pripadaju samo deci koja imaju i tatu i mamu. U slučaju neparnog roditelja nikakva sredstva nisu predviđena. Ova vrsta jednakosti pred zakonom nije predviđena, uprkos vrlo širokom i zaštitničkom članu 70.
I nemojmo misliti da će se prema ovoj deci blagonaklonije odnositi takozvana tradicionalna Srbija.
,,Na prevaru rodila, na sramotu gajila”, odzvanja zauvek u ušima mnogim mamama – a na uzglavljima dece nepoznatog oca, uprkos svim lamentima o demografskoj propasti – retko zablista dukat dobrodošlice. I nadalje proročanski odzvanjaju reči jednog četrnaestogodišnjaka – vatrenog navijača: ,,U mojoj krštenici umesto imena oca stoji crta. Čitav život me neko zeza zbog te crte, nemam nikakvu zaštitu kao što imaju druga deca. I ja čitav život čekam da neko stane na tu crtu”.
Položaj dece bez priznatog očinstva u odnosu na svu drugu decu najbolje bi se u ove novogodišnje dane mogao opisati onom bajkovitom slikom u kojoj su sva druga deca (toplo se nadamo) zbrinuta kroz alimentacioni fond u okviru novog građanskog zakonika dok deca sa crtom u krštenici i nadalje sve to samo posmatraju iz daljine. Sećate li se bajke ,,Devojčica sa šibicama”?
Sećate se kako ona na mrzloj ulici troši jednu po jednu šibicu ne bi li nekako ogrejala prste dok posmatra prozor kroz koji se jasno vidi okićena jelka, trpeza i sve ono što to podrazumeva. Devojčica je imala samo mamu koja je radila i radila sve dok se nije razbolela, ono što i inače jeste izvesnost za mnoge mame s decom bez priznatog očinstva.
Dan za danom, s poslom koji ne prestaje i večitom brigom, na izmaku snaga baš kao ona kratkotrajna šibica, ipak, čitava jedna hrabra mala armija duboko posvećenih žena uspeva da životvorno zgreje srca svoje dece.
Tim ženama je, međutim, uskraćen pristup alimentacionom fondu. Toj deci, sa ovim zakonskim rešenjem, nije došla Srećna Nova godina. A to podvajanje dece na one za koje su spakovani pokloni ispod novogodišnje jelke i one koji često samo sa ulice mogu to da gledaju – svakako nije bila namera građanskog zakonika.
(Sutra: Ko će to da plati i zašto da platim za tuđe dete)
*Izvršni direktor udruženja građana ,,Luneta”