Čeka se ključni sastanak Koštunice i Tadića

Tekuća nedelja trebalo bi da donese odgovor na pitanje hoće li biti formirana nova vlada Srbije. Konačno rešenje biće utvrđeno na sastanku Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, čije je održavanje, kako tvrde izvori "Politike" upućeni u pregovore, pitanje trenutka, posle čega bi, ako dogovor uopšte bude moguć, Tadić, kao predsednik Srbije, i formalno dao novi mandat za sastav kabineta Koštunici kao predsedniku Demokratske stranke Srbije. Takav Tadićev potez biće siguran znak da je dogovoren čitav paket ili da su bar preskočene glavne prepreke u dosadašnjim razgovorima o vladi.

Da bi do sastanka u toku nedelje trebalo da dođe potvrđuje i Dubravka Filipovski, potpredsednica Nove Srbije, koja ipak ne može da kaže da li će se prvo sastati samo Tadić i Koštunica, koji bi se potom sreli i sa Mlađanom Dinkićem, predsednikom G17 plus, i sa Velimirom Ilićem, liderom NS, ili bi odmah bio organizovan sastanak "u proširenom sastavu".

Na uključivanju Ilića u pregovore, međutim, insistiraju samo u NS, zabrinuti zbog mogućnosti da resor kapitalnih investicija bude rasparčan, dok u drugim strankama, kako "Politika" saznaje, ne gledaju blagonaklono na njegovo samostalno istupanje i poručuju da će za isti sto sa Tadićem, Koštunicom i Dinkićem moći da sedne kad na izbore bude išao sam. Do tada, kako kažu, sve što mu nije po volji treba da raspravi sa svojim koalicionim partnerom – DSS-om.

Prema saznanjima "Politike", posle prevazilaženja prve prepreke u razgovorima o vladi – dogovora o premijerskom mestu – novi zastoj nastao je zbog različitog shvatanja uloge budućeg mandatara Koštunice pri sastavljanju kabineta. Lider DSS-a bi, naime, kako tvrde izvori "Politike" iz ove stranke, želeo da bude pitan pri izboru kadrova za ministarske funkcije i iz drugih stranaka. (Još od ranije se, recimo, iz nezvaničnih izvora nagoveštava da bi Vuk Jeremić, ako ministarstvo spoljnih poslova bude pripalo Demokratskoj stranci, za Koštunicu bio neprihvatljiv kao šef diplomatije.) Iz DS-a, međutim, ovakve želje ocenjuju kao neprihvatljive, uz obrazloženje da su pristankom da ustupe mesto premijera DSS-u pružili prst, ali da bi oni sad hteli i celu ruku.

Podela prema kojoj bi više od polovine resora pripala DS-u, iako se o tome spekulisalo u javnosti, za DSS, kako tvrde u toj stranci, nikada nije predstavljala problem.

– Krajnji rok za formiranje vlade se bliži i ključni je trenutak da nekome bude poveren mandat za njeno sastavljanje. Okolnosti su sada drugačije i kada je u pitanju Kosovo i Metohija – sprečeno je izglasavanje nove rezolucije u Savetu bezbednosti UN – i upravo zbog daljih pregovora o statusu pokrajine, ali i zbog investicija u Srbiju, bitno je da vlada što pre bude formirana – kaže Dubravka Filipovski za "Politiku".

Zabrinut za buduće inostrane investicije je i Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije, koji se poslednjih nedelja najčešće pominje kao moguće kadrovsko rešenja DS-a za mesto ministra energetike.

Prema njegovim rečima, za privlačenje investitora neophodno je da bude stvoren povoljan ambijent za ulaganja, odnosno formirana vlada sa punim mandatom koja će imati proevropsku i demokratsku orijentaciju.

Relativno povoljan ishod sednice SB UN o Kosovu, prema ocenama sagovornika "Politike" iz stranaka uključenih u pregovore o vladi, može biti i dobar podsticaj za privođenje razgovora kraju. Srbija je dobila na vremenu koje bi trebalo da iskoristi tako da se uz vladu punog kapaciteta što bolje pripremi za novu diplomatsku bitku za Kosovo, ali i za doček misije Saveta bezbednosti koja bi trebalo da ispita stanje na Kosovu, a čiji se dolazak ne očekuje pre kraja aprila.

Važan razlog za traženje što hitnijeg odgovora na pitanje hoće li vlada biti formirana ili neće, prema izvorima "Politike", jeste i razmišljanje o najpogodnijem terminu za održavanje eventualnih ponovljenih izbora. Letnji meseci to svakako nisu zbog godišnjih odmora. Zbog toga bi, kako računaju u strankama, početak maja bio krajnji termin da se zna da li se ide na nove izbore. Novi izbori bi, prema Ustavu, morali da budu održani 60 dana od raspuštanja Skupštine (ona će automatski biti raspuštena ako vlada ne bude formirana do 15. maja). U strankama procenjuju da bi poslednji relativno prihvatljiv termin za nove izbore bio početak juna.

Uz ocenu da su pregovori o vladi očekivano dugi, Miodrag Radojević iz Instituta za političke studije, ističe da je njihov ishod i dalje neizvestan, ali dodaje da je, sudeći po izjavama stranačkih lidera i informacijama iz medija, veća šansa da bude formirana nova vlada nego da se ide na nove izbore. Uz taktiku međusobnog iscrpljivanja koju stranke sprovode, prema njegovim rečima, na dužinu pregovora uticao je i specifičan ambijent u kojem se oni vode, odnosno aktuelna rasprava o budućnosti Kosova i Metohije koja sigurno otežava formiranje vlade i u psihološkom i u proceduralnom smislu.

Istine ima u obe interpretacije uticaja kosovskih pregovora na formiranje vlade – istovremeno se ističu i potreba za sastavljanje vlade zbog kosovskog problema, ali i činjenica da to nekim učesnicima u pregovorima ne odgovara, jer žele da izbegnu preuzimanje odgovornosti, ocenjuje Radojević.

Direktna veza između kosovskih pregovora i formiranja kabineta, može se, prema njegovim rečima, tražiti i u tome što međunarodna zajednica, kako onaj deo koji nije naklonjen Srbiji, tako i onaj koji joj daje izvesnu podršku, želi da u Beogradu dobije legitimnog partnera za razgovore.