Kosmetska znamenja

Dao im je prst, tražili su ruku. Dao im je i ruku, uzeli su mu sat. Simbolika ili ne, tek što se Džordža Buša tiče, za pitanje konačnog statusa Kosova i Metohije, isteklo je vreme. Nezavisnost i tačka. Šta je jedan "tajmeks" spram tolike ljubavi?! Dobro da nisu iz publike poletele k njemu plišane mede i ženski veš.

Osokoljene tiranskim izjavama "šokun" Buša, prištinske vlasti su brže bolje raspisale konkurs za izradu zastave, grba i himne buduće "republike", koji bi prema propozicijama trebalo da oslikavaju multietničnost Kosmeta. Eto kontorverze još na samom startu.

Naime, jeste umetnost čudnovata, ali nije svemoguća. Potrebno joj je nekakvo realno izvorište inspiracije, što znači da realizam, kao pravac, a priori otpada. Romantizam, ni u tragovima. Možda bi se u nadrealizmu našlo nešto "multietničnosti", ali bi takva znamenja ličila na Pikasova i Dalijeva magnovenja...

Međutim, do rešenja se ipak može doći. Što se zastave tiče, idealno bi bilo da bude zift crna sa dve ili tri bele tačkice na sebi, koje bi se videle tek pošto se čovek dobro zagleda u nju. Baš onako kao da po Kosmetu traga za nealbanskim življem koje živi u slobodi... Svedeno, jednostavno i rečito.

Na grbu bi, naravno, trebao da bude crni, dvoglavi orao koji u jednoj kandži gužva šajkaču, a u drugoj stiska motku. Kasnije bi se referendumom narod izjasnio od kojeg drveta bi motka trebalo da je. Tačnije, koji materijal najslikovitije simbolizuje ondašnju demokratičnost i stanje ljudskih prava. O tom potom...

Valjalo bi još na grb, negde u pozadini, umetnuti vojne transportere, samohodne haubice i kaleme bodljikave žice, kao autentične poljoprivredne motive. Ipak ih je po njivama više nego orača il` žetelaca, u svakom slučaju.

Na kraju, pitanje himne. Dvojezična naravno. Stihovi bi bili na albanskom jeziku, ali bi se na srpskom pevalo ono: "la, la, la...", između strofa. Izvodio bi je mešoviti hor, sastavljen od Albanaca. Mešovitost ne mora obavezno da znači i raznorodnost. Sve je to stvar semantike.

I eto, malo pomalo, problem kosmetskih znamenja se lako da rešiti.

Da zaista nema uočljive "multietičnosti", ne bi prekjuče, usred Prištine, osamnaestogodišnji Albanac zverski pretukao sedamdesetpetogodišnju Vukosavu Ivanović.

Još koliko će puta, ,,siroti" Albanci, morati da iz "rezervi" potežu po nekog Srbina i da ga mlate, ne bi li neverne Tome shvatile da na Kosmetu još ima nealbanaca?!

Da pomenuti osamnaestogodišnjak nije iznova morao da potvrđuje tu tezu, možda bi stigao da se prijavi na konkurs za: zastavu, grb i himnu.