Rasparčavanje topličkog zdravstva

Prokuplje – Početkom prošlog veka u tek oslobođenu Toplicu došao je Aleksa Savić na mesto sreskog lekara, a samo što beše završio studije medicine u Gracu. mladi Užičanin postao je posle upravnik bolnice Prve armije na Krfu, pa bolnice u Nišu, prvi srpski epidemiolog i ministar zdravlja, ali Prokuplje nije napuštao.
Izgradio je ovde 1929. prvu bolnicu, sa 80 kreveta, i tako započeo prve integracije zdravstvene službe u Toplici. Sahranjen je, po sopstvenoj želji, na Hisaru, brdu iznad grada na čijem je vrhu, po njegom zaveštanju izgrađeno spomen-zdanje, "zdravima za uživanje, bolesnima za oporavak". Zgrada stare bolnice i danas služi kao interno odeljenje. Spomenik nad njegovim grobom retko ko nadgleda, spomen-zdanje pretvoreno je u kafanu, a interno odeljenje donedavno bilo je potpuno oronulo.

Sad je ova zgrada preuređena i spolja i unutra, dograđeno je odeljenje za intenzivnu negu, opremljeno ultrazvučnim i drugim aparatima, kao što su uređeni i savremeno opremljeni i drugi paviljoni u krugu bolnice. Ovde se, kao retko gde, na pregled pomoću skenera ne čeka ni dan, a više od stotine specijalista pružaju zdravstvene usluge iz gotovo svih oblasti medicine.

Tako je u Prokuplju stvoren pravi klinički centar za područje Toplice, odnosno od Pomoravlja do Kosmeta. Vlada Srbije i donatori, među kojima prednjači japanska vlada, uložili su u opremanje i obnovu ustanova zdravstva poprilično novca. Tako je, na primer, hitna služba osposobljena da pruža pomoć na najsavremeniji način: u moderno opremljenom vozilu lekar i tehničar mogu da ukažu najnužniju pomoć još u toku transporta, a i pratnja bolesnika do većih centara u Nišu i Beogradu organizovana je, takođe, uz pratnju lekara i tehničara.

Ove ohrabrujuće podatke izneli su nam Slavica Krdžić, direktor ZC "Toplica", i Dragan Dinić, upravnik Doma zdravlja u Prokuplju, dodajući da je zdravstvena služba organizovana i u svim većim seoskim centrima sa stalnim lekarom, a u manjim sa povremenim. I stalno se, kažu, ponešto prinavlja: upravo su nabavili kolor dopler, prvi u ovom kraju, novi biohemijski analizator, aparate za fizikalnu terapiju, počinje opremanje trijažnog odeljenja u bolnici, uvođenje računarske opreme...

Nije, međutim, stanje u zdravstvu Toplice samo ružičasto. Problema ima napretek, to znaju i pacijenti i ljudi koji rukovode ovom važnom službom. Oni koji su nekad zamišljali njenu organizaciju, stvorili su Zdravstveni centar i počeli da grade ogromnu zgradu sa namerom da tu integrišu sve službe, od ambulante do bolnice. Prošlo je više od dve decenije, a opremljena je samo polovina prizemlja i tu smešten Dom zdravlja. Suteren i još četiri sprata čekaju bolja vremena.

Drugi, aktuelni i čini se još veći, problem jeste težnja ka usitnjavanju službi. Naime, ZC "Toplica" ranije su napustili Kuršumlija i Blace, a sada se na isti korak, kažu, sprema i Žitorađa. Uz to, novim zakonom predviđeno je da se, u narednih pet godina, domovi zdravlja "presele" u nadležnost lokalnih samouprava. Neke opštine, pa i prokupačka, već su u vezi s tim donele odluke.

Međutim, svi, od direktora, preko upravnika i šefova službi u zdravstvu Prokuplja uputili su ovih dana pisma na sve strane: opštini, vladi, Ministarstvu zdravlja... Traže da se ova odluka barem odloži, ako ne i ukine. – Naš Dom zdravlja namenjen je za regionalnu službu, odnosno za više od 50 hiljada stanovnika. Otuda su ovde organizovane službe koje male opštine ne mogu da imaju: onkološki dispanzer, epidemiološka, logopedska i psihološka služba, razvojno i adolescentno savetovalište... Siromašna opština kao što je ova, sama ne bi to mogla da izdrži – kaže dr Dinić.

Inženjer Živorad Matović dodaje da je samo za održavanje, grejanje, vodu, vozila i slično potrebno blizu 30 miliona dinara godišnje, što je deseti deo opštinskog budžeta. Uz to, tvrdi dr Krdžić, službe bolnice i Doma zdravlja toliko su povezane i "ukomponovane" tako da ih je teško razdvojiti. Sa dolaskom patologa i nedavno svršenim specijalizantom dečje hirurgije, kažu ovde, stvorena je veoma uigrana celina, tako da se u veće centre šalju samo zaista retki i teški slučajevi.

– Mi računamo da ćemo uspeti, bar za izvesno vreme, da zaustavimo rasparčavanje. Naš način rukovođenja je unošenje pozitivne energije. Ni direktor centra, ni upravnik bolnice, a ni ja ne primamo nikakvu naknadu za funkcije, jer smo ih prihvatili da unapredimo službu i zbog toga smatramo da smo u pravu – zaključuje Dinić.