"Srpski" komarci

Činjenicu da u pojedinim delovima Beograda haraju rojevi komaraca, prema svemu sudeći, nisu znali samo pojedinci u gradskoj administraciji, nadležni za rešavanje ovog problema. Dok žitelji Dorćola, Čukaričke padine i novobeogradskih blokova pokušavaju svoje muke da umanje različitim preparatima protiv krvopija, u Gradskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine na novinarska pitanja moguće je čuti odgovor da "nema dovoljno odraslih formi komaraca (?!) za početak akcije zaprašivanja iz vazduha".

Kako tvrde, na pojedinim lokacijama, gde se ispituje brojnost komaraca, uopšte nema ovih krvopija. Međutim, u tu informaciju mogu da poveruju samo novinari, koji su poslušali savet bivšeg ministra kulture, pa žive u stanovima na visokim spratovima, po mogućstvu na Banjici ili u Filmskom gradu, gde je znatno manje komaraca nego na priobalju.

Beograđani se često zapitaju po čemu je to Beograd toliko drugačiji od Beča, Amsterdama, Haga ili Venecije. Kako to da reka i nekoliko kanala u austrijskoj prestonici nisu izvor rojeva komaraca i zašto stanovnici Venecije, za razliku od Beograđana, ne čekaju žute avione privredne avijacije kao jedini spas od malih krvopija.

Odgovor je jednostavan – u većini evropskih zemalja komarce suzbijaju još dok su u obliku larve. Dakle, u Austriji i Holandiji nema izgovora da se zbog kiše mora odložiti akcija zaprašivanja, pa da tri dana pre i posle akcije mora biti suvo vreme, potom da je povišen nivo reka i podzemnih voda ili da nema dovoljno komaraca "po jedinici mere".

Umesto tih izgovora, zapadne zemlje beleže uspehe poput onog da je u Nemačkoj, duž Rajne i Majne, isključivo metodom uništavanja larvi smanjen broj komaraca za čak 95 odsto, kao i da se u Holandiji, Francuskoj i Španiji ne koriste hemijski neekološki preparati za avionsko zaprašivanje.

Gradski oci i eksperti nadležnog Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju tvrde da uz zaprašivanje oni, podjednako kao i evropske kolege, u suzbijanju komaraca koriste metodu kojom se uništavaju larve, ali očigledno je da tu nešto ne štima. Kako to da "evropski" komarci ne prežive ledene granule sa ekološkim preparatom koji uništava larve, dok "srpski" opstanu uprkos modernim preparatima. Razlog sigurno nije u tome što su se na teške uslove života u Srbiji navikli i komarci, već u tome da nije pronađen najbolji metod suzbijanja, posle kojeg bi ubodi komaraca na Dunavskom keju bili sporadični.

Za početak, ne bi bilo loše da beogradski eksperti stupe u kontakt sa kolegama iz evropskih metropola, kao i sa predstavnicima Evropske asocijacije za suzbijanje komaraca, na čijem čelu je profesorka, ni manje ni više, Novosadskog univerziteta. Ukoliko težimo članstvu u Evropskoj uniji, mogli bismo makar da dokažemo da se unutar naše države, na razdaljini od sedamdesetak kilometara od Beograda do Novog Sada, razmenjuju ideje. Jedna od značajnih evropskih vrednosti.