Šta ako Srbi pobesne

INTERVJU
Specijalno za "Politiku" od dopisnika Tanjuga
Brisel, 11. aprila – Ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov odbacio je, u intervjuu Tanjugu u Briselu, kao "nerealne špekulacije" tvrdnje da bi Rusija mogla da u poslednjem trenutku odustane od svog stava o pitanju statusa Kosova i Metohije zarad ostvarenja drugih strateških interesa u regionu i svetu. Bivši zamenik ministra spoljnih poslova Rusije i jedan od najboljih ruskih poznavalaca balkanskih prilika još jednom je ponovio stav Moskve da se do rešenja za status Kosova ne može doći nametanjem, već samo pregovorima.

– Dosadašnji tok događaja oko Kosova je bio predvidljiv. Dobro se znalo da su neke članice Kontakt grupe bile za brzo, možda, prenagljeno rešenje statusa Kosova na osnovu predloga Martija Ahtisarija. Mi na tu situaciju gledamo sa nekoliko aspekata. Prvi je fokus na status Kosova u odnosu na Srbiju. Tu je naš osnovni pogled da svako rešenje, da bi bilo održivo, mora da bude plod pregovora. Taj princip nije u vezi samo s Kosovom, već sa svakim lokalnim i regionalnim sukobom u svetu.

Posle toga, mi imamo regionalni fokus, jer stabilnost Balkana zavisi u velikoj meri od načina na koji pitanje Kosova bude okončano. Ukoliko bude nametanja rešenja, lako je predvideti da će doći do destabilizacije.

Treći aspekat je pitanje presedana. Toliko puta sam od mnogih ljudi čuo kako je Kosovo "jedinstven slučaj" koji neće predstavljati presedan. To može da se kaže hiljadu puta, pa mogu, čak, i ja da se s tim složim, ali to ništa neće vredeti jer će rešenje neizbežno biti viđeno kao presedan u svetu.

Četvrti aspekat je globalan i u vezi je sa UN. UN nisu nikada, za 62 godine postojanja, bile odgovorne za legitimizaciju nasilnog cepanja neke svoje članice.

Kako tumačite trenutan stav EU po pitanju statusa Kosova i Metohije

– Zvaničan stav EU po pitanju Kosova je u ovom trenutku veoma oprezan.
Ako pažljivo čitate saopštenja EU, videćete da njen stav ne ide dalje od pohvala Ahtisarijevih napora. Takođe je dobro poznato da postoje različita viđenja unutar EU, što je u potpunosti razumljivo zato što unutar EU postoje zemlje koje imaju slične probleme. Postoji zajednički stav da, ma kakvo rešenje da bude, EU treba da preuzme deo odgovornosti za Kosovo posle postizanja statusa.

Pojedini krugovi u Briselu i Vašingtonu optužuju Rusiju da preko kosmetskog slučaja želi da ojača svoj uticaj u Gruziji i Moldaviji, kao i na Balkanu. Da li je Kosmet samo još jedno međunarodno pitanje kojim Rusija mora da se bavi kao velika sila ili, pak, postoji još neki specifičan interes?

– Postoje dva motiva. Jedno je pitanje tradicionalnih veza Rusije sa zemljama Balkana – sa Srbijom, ali ne samo sa njom. Drugo, Rusija je stalni član Saveta bezbednosti UN i prirodno je zabrinuta za međunarodne posledice kosovskog problema, uključujući međunarodne pravne posledice tog pitanja. 

Što se država sa zamrznutim sukobima tiče, treba biti dosledan u ocenjivanju ruskog stava. Da je Rusija želela da iskoristi nezavisnost Kosova kao presedan, ona bi to podržala i iskoristila za promovisanje nezavisnosti nepriznatih entiteta u bivšem Sovjetskom Savezu. Ali mi to ne ne činimo. Baš nasuprot tome, mi upozoravamo sve u međunarodnoj zajednici, u Savetu bezbednosti, u Kontakt grupi, na moguće negativne posledice nezavisnosti Kosova.

Kroz medije se često šalje poruka, veoma često ciljana na srpsko javno mnjenje, da će Rusija odustati od svog stava po pitanju Kosova i Metohije na samom kraju procesa. Da li Rusija ima interesa da odustane od svog stava u poslednjem trenutku? U tom kontekstu se u medijima spominju priče da bi Vašington bio spreman za tajne pregovore s Moskvom kako bi ona odustala od svog stava o Kosmetu, a spominje se i diplomatska trgovina u vezi sa Severnom Korejom i Iranom.

– (Smeh) Ja bih rekao da su to špekulacije koje nemaju blage veze sa stvarnošću, ni sa ruske ni sa američke strane. Možda su neki ljudi zainteresovani da namerno šire takve špekulacije. To ne bih isključio. Ali to je zaista neozbiljno.

Dakle, Rusija nema interesa da u poslednjem trenutku menja svoj principijelan stav?

– Znate, Rusiji je stalo do svog imidža u svetu.

Ričard Holbruk i još neki funkcioneri i analitičari tvrde da će, ukoliko ne bude rezolucije i nezavisnosti, Albanci pobesneti.

– Čuo sam to mnogo puta, ali još niko nije, recimo, spomenuo – šta ako Srbi pobesne?

Vi ste lično više puta boravili na Kosovu i Metohiji. Pratite na osnovu izveštaja sadašnje stanje. Da li Rusija smatra da su standardi na Kosmetu ispunjeni?

– Naš zaključak je da nisu. Osam godina nakon Rezolucije 1244, sasvim je očigledno da njen veći deo nije ispunjen, pogotovu deo u vezi sa Srbima, sa njihovom bezbednošću i sa povratkom raseljenih. Pre nego što se Rezolucija 1244 zameni, sasvim je logično ispitati da li je ona sprovedena.

Kako vidite dalje korake u procesu? Američki državni podsekretar Nikolas Berns je nedavno, u Briselu, rekao da očekuje usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN krajem aprila, početkom maja. Sada to izgleda dosta nerealno.

– Veštački rokovi nikada ne uspevaju. Rokovi ne uspevaju čak ni u uspešnim slučajevima rešavanja sukoba. Ne želim da špekulišem, ali za sada ne postoji osnova za raspravu o rezoluciji u Savetu bezbednosti UN.