Lokalna vlast zaseda na groblju

Baluga – Sve važne dogovore za budućnost naselja žitelji Preljinske Baluge sklapaju na mestu gde im večno borave preci. U kapeli na seoskom groblju drže zborove meštana i sednice Saveta Mesne zajednice, i godinama čuvaju položaj u redu najnaprednijih sela čačanskog kraja.
– Nama ovaj običaj nije čudnovat, navikli smo. Ranije smo se skupljali po kućama, sada imamo veliku salu u kapeli gde može da se smesti tri stotine duša – kaže nam Slavko Borisavljević (41) predsednik Saveta Mesne zajednice.

Ovih dana, na zapadnoj strani građevine, postavljaju drvene stubove i grede za trem gde će biti streha da ih, kad se okupe, brani od rđava vremena.

– Kapelu su, 2001. godine, kao svoju zadužbinu i poklon zavičajnom selu, podigli naši susedi Obradovići. Milan, koji je godinama radio u Americi i vratio se u Balugu, i njegov sin Milorad, danas vlasnik građevinske kompanije u Njujorku – priča starešina sela sa 117 kuća i 434 stanovnika.

Povrtnjaci Baluge izlaze na dve reke, Zapadnu Moravu i Čemernicu i meštani su od zarade doveli vodu i gas, sređujući puteve u svojoj ravnici, navodi Borisavljević:

– Ostala su samo još tri, ukupne dužine 1.600 metara, pa da svi budu pod asfaltom. Podneli smo zahtev da se uradi projekat za uvođenje kanalizacije i, pošto je selo plavno, moramo, uz vođstvo stručnjaka, uraditi odvodni kanal prema Moravi.

U središtu naselja, s vremenom se bori zgrada stare škole. Napuštena, posustalog krova, ali nije bezvredna.

– Dolazili su predstavnici udruženja distrofičara, njima bi zgrada posle preuređenja odgovarala za dnevni boravak, ali nisu rekli poslednju reč. Ukoliko odustanu, tražićemo drugo rešenje i zainteresovane – priča Borisavljević.

Drugi problem meštani će morati da rešavaju sami:

– Sad imamo 50 momaka za ženidbu. Poslednjih godina mladi ljudi ne napuštaju selo.

I na najnovijem popisu stanovništva izbrojano je da mesto ima više muškaraca nego žena. Takođe, pripada manjem broju čačanskih sela, samo 11 od ukupno 57, gde je između 1948. i 2002. godine zabeležen rast broja žitelja, ali nemaju svoju mesnu kancelariju niti matičara, pa tim poslom idu u susedne Konjeviće. Nekad su, za potvrde, putovali i dalje, do Ljubića ili Preljine, pa otuda zbrka sa nazivom sela. Baluga je sada mesto sa najviše imena u ovom kraju, i sva su zvanična.

U dokumentima pomenutog popisa iz 2002. godine, selo je nazvano Baluga (Ljubićka). Autori jednog demografskog rada, u upravo objavljenom Zborniku Narodnog muzeja u Čačku, koriste toponime Preljinska Baluga i Baluga (P) dok u nedavnim materijalima za sednicu Skupštine opštine Čačak borave četiri naziva za ovo, jedno selo: Baluga Ljubićka, Baluga (Ljubićka) Baluga (Preljinska) i Baluga (Ljubićka) zadnja pošta Preljina.

Narod je sve to jednostavno prekrstio u jednu reč – Baluga – čiji stanovnici neće menjati svoje zborno mesto na groblju. Sastanaka u kapeli može da bude samo više.

– Spremam se da sazovem osnivanje mesnog odbora Nove Srbije. Takođe ovde u kapeli, zašto ne – kaže Slavko Borisavljević.