Spoljna trgovina najveći „perač" novca

Iz Srbije je od 2001. do 2010. u proseku nelegalno izvlačeno 5,14 milijardi dolara godišnje. Iz Hrvatske, poređenja radi, 1,5 milijardi dolara, procenili su američki finansijski stručnjaci iz nevladine organizacije Global fajnenšel integriti (GFI).

Ekonomista, Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija kaže za „Politiku” da takozvane transferne cene u međunarodnoj trgovini predstavljaju svetski problem i izvor enormnog bogatstva pojedinaca. Nije slučajno da je većina najbogatijih ljudi u Srbiji pre privatne karijere radila u velikim spoljnotrgovinskim kompanijama – ukazuje Zdravković.

Prema njegovim istraživanjima, od početka 2001. do kraja 2011. na ovaj način iz Srbije je izvučeno oko 30 ili u proseku tri do 3,5 milijardi godišnje. – To je uobičajena „aktivnost” kompanija u svetu, ali srpske firme u toj raboti baš preteruju – smatra naš sagovornik. – Prosečno se u svetu na ovaj način sakrije od poreznika oko pet procenata ukupne vrednosti spoljnotrgovinskih transakcija, a u državama na Balkanu oko 10 odsto. Nije realno da je godišnji iznos tako opranog novca u Hrvatskoj oko 3,5 puta manja, jer je obim spoljne trgovine naših zemalja približan.

U savremenoj svetskoj ekonomiji kompanije veoma lako transferišu profit iz jedne zemlje u drugu kroz takozvane „transferne cene”, objašnjava Zdravković. Tako se oko pet odsto godišnje vrednosti međunarodne trgovine preusmeri na „rajska ostrva” i na druge željene lokacije, što nanosi štetu svim zemljama usled manje naplaćenog poreza na profit.

– Nije slučajno da je većina najbogatijih ljudi u Srbiji pre privatne karijere radila u velikim spoljnotrgovinskim kompanijama – primećuje naš sagovornik.

Srbija nije „banana republika”, ali to ne znači da je imuna na ove svetske marifetluke.

– Da bi se utvrdila odstupanja u podacima naše statistike spoljne trgovine i naših trgovinskih partnera, potrebno je izdvojiti nekoliko sati – ukazuje Zdravković. – Ali, da bi se identifikovalo transferisanje profita kroz spoljnotrgovinske transakcije, neophodna je odlična saradnja carinskih i drugih službi Srbije i zemalja sa kojima u trgovini postoji ovaj problem.

Prema zvaničnim statističkim podacima, prikupljenim preko Svetske trgovinske organizacije, kada je reč o izvozu Srbije, trgovinski partneri su prijavili u zbiru za pet odsto manju vrednost uvoza iz naše zemlje u 2009. godini, četiri odsto manju u 2010. i 2,4 odsto manju u 2011. godini – kaže Zdravković.

Prema podacima ovog ekonomiste, veću vrednost uvoza iz Srbije registrovalo je tridesetak zemalja u iznosu od 0,8 milijardi evra, a manju oko četrdesetak u vrednosti od oko 1,2 milijarde evra.

– Ukupno odstupanje iznosilo je više od dve milijarde evra, što je četvrtina ukupne vrednosti izvoza – ističe Zdravković. – Najveću razliku između izvoza iz Srbije i uvoza, u korist srpskih podataka, imao je izvoz u Rumuniju. Reč je o reeksportu kukuruza u treće zemlje – Crnu Goru, BiH, Nemačku i Hrvatsku. U korist podataka o uvozu, kada je registrovana veća vrednost uvoza od naših izvoznih podataka – eksport u Austriju, Mađarsku i Rusku Federaciju.

Na primer, iz Srbije je proknjižen izvoz u Rumuniju vredan 583 miliona evra. Rumunski carinici registrovali su uvoz vredan 286 miliona evra. U Austriju je registrovan izvoz vredan 267 miliona evra, ali austrijski podaci govore o uvozu iz Srbije od 385 miliona evra.

Naša statistika je u 2011. godini registrovala uvoz vredan 14,5 milijardi evra. Kada se saberu podaci o izvozu u Srbiju, dolazi se do brojke od 13 milijardi evra. Razlika 1,5 milijardi evra. I ovde postoje velika odstupanja: iz pedesetak zemalja je registrovan veći uvoz od njihovog izvoza u Srbiju u vrednosti od 3,65 milijardi evra, a iz dvadesetak veći izvoz od našeg registrovanog uvoza u iznosu od 2,2 milijarde evra. Ukupna razlika je 5,85 milijardi evra što je 40 odsto vrednosti uvoza. Ta razlika je znatno veća nego kod izvoza.

– Najveća odstupanja između naših podataka o uvozu postoje kod izvoza Rusije, Kine, Švedske, Francuske i SAD-a, što je i logično, jer je reč o udaljenim zemljama gde je manje verovatno da će doći do saradnje carinskih službi. Na primer, prema našim podacima, iz Kine je uvoz vredeo 1,1 milijardu evra, dok su Kinezi registrovali izvoz u Srbiju od 285 miliona evra. Razlika od preko 800 miliona evra nastala je na putu robe od Kine do Srbije.

Suština je, naglašava Zdravković, da je razlika između godišnje vrednosti ukupne spoljne trgovine Srbije koju registruje naša i statistike država – naših partnera, između tri i pet milijardi evra, kaže Zdravković. To je uporedivo sa ukupno prijavljenim profitom ostvarenim u Srbiji ili sa vrednošću doznaka deviza iz inostranstva u Srbiju i bitno iznad vrednosti sive ili crne ekonomije.

-------------------------------------------------

Mi se još organizujemo

Na zahtev da za naš list komentarišu koliko je realna navedena procena sajta Global fajnenšel integriti u Upravi za sprečavanje pranja novca kažu da je „teško utvrditi tačne cifre, imajući u vidu različite parametre koji se koriste”.

– Ovo je jedan od razloga zbog kojih je Uprava za sprečavanje pranja novca u saradnji sa drugim državnim organima i privatnim sektorom u 2012. započela projekat Nacionalne procene rizika od pranja novca, po metodologiji Svetske banke. Na ovom projektu, saradnja je ostvarena i sa Međunarodnim monetarnim fondom, Savetom Evrope i OEBS-om. Srbija je prva zemlja u Evropi koja je počela da radi na Nacionalnoj proceni rizika, koja je najnoviji svetski standard, tako da su sve zemlje na svetu dužne da barem započnu postupak u 2013. Očekujemo da će vrlo brzo biti podneta Vladi Republike Srbije na usvajanje” – kažu u ovoj državnoj službi.

 ------------------------------------------------

SAD – Kina

O koliko se velikom problemu radi mogu poslužiti podaci o trgovini SAD i Kine. Uobičajeno se u polemikama navodi kako Kina treba da ojača svoju valutu (što ona i čini), kako bi se smanjio američki deficit i pospešio američki izvoz u ovu zemlju. To se zaista i događa, i prema američkim i kineskim podacima izvoz SAD u Kinu povećan je za 50 odsto u samo dve godine – 2010. i 2011.

Ono o čemu se ne polemiše je razlika u statističkim podacima. U 2011. godini je iz Kine otišlo robe u SAD u vrednosti od 325 milijardi dolara, a u SAD je registrovan uvoz iz Kine u iznosu od 417 milijardi dolara. Razlika od 92 milijarde dolara je negde „isparila”. Ovo je profit koji su američke i druge kompanije ispumpale iz Kine kroz niže izvozne cene od stvarne vrednosti robe na tržištu.

Izvoz SAD u Kinu vredeo je 104 milijarde dolara, po američkim, a po kineskim podacima 123. Po američkim podacima trgovinski deficit u razmeni sa Kinom bio je 313, a po kineskim 202 milijarde dolara. Razlika je 111 milijardi dolara?!