Daleko su slovenačke penzije

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 13. aprila – Iz Buenos Ajresa je jutros stigla vest da je ministar Dimitrij Rupel odmah po dolasku u glavni grad Argentine potpisao konvenciju o socijalnoj sigurnosti, koja će omogućiti "prevashodno pripadnicima slovenačke zajednice da ostvare svoja socijalna prava u ovoj latinskoameričkoj državi". Tako je Slovenija brzinom svetlosti posle potpisivanja sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom (19. februara) uspela da sroči i čak potpiše socijalni sporazum sa državom na drugom kontinentu, dok zakinuti srpski penzioneri (koji su, prema prošlogodišnjem obećanju tadašnjeg slovenačkog ministra za rad Drobniča, imali da dođu "na red" odmah posle bosanskih) još čekaju.

Ako je suditi prema izjavi državnog sekretara iz slovenačkog Ministarstva za rad Marka Štrovsa, sva je prilika da će se to čekanje razvući unedogled. Štrovs je danas za "Politiku" promenio prethodnu (diplomatsku) dikciju i jasno rekao: "U Sloveniji uopšte nemamo nikakav interes da bi se ta stvar (potpisivanje socijalnog sporazuma sa Srbijom – prim. aut.) izvela, jer bi naši ljudi ovde bili samo na gubitku!"

Štrovs dodaje da slovenački penzioneri koji su radni vek proveli radeći za srpska preduzeća i shodno tome uplaćivali doprinose u PIO Srbije, sada u Sloveniji dobijaju nekoliko puta više penzije, u rangu ostalih slovenačkih (kao da su radili u Sloveniji), a u slučaju potpisivanja sporazuma sa Beogradom one bi bile osetno niže. Upitan znači li to da otpada obećanje koje je dao početkom marta – da će u ime slovenačke strane pozvati eksperte iz Srbije na sastanak najkasnije do kraja juna 2007, Štrovs kaže: "Nismo mi nadležni nego Ministarstvo spoljnih poslova. Nama se ne žuri, zna se ko treba da gura i pritiska pregovore – onaj kome je to u interesu!" Jasno da je to Srbija, objašnjava, i ocenjuje da srpska strana ne pokazuje inicijativu:

"Sporazum bi morala da juri srpska strana a ne naša, svako brani svoj interes". Time slovenačko Ministarstvo rada prebacuje lopticu Rupelovom Ministarstvu spoljnom (MSP), koje "brine o bilateralnim odnosima". Saznajemo i da će Srbiji "ovih dana" Slovenija uputiti notu s pitanjem: "Da li još važi ono što je dogovoreno ranije?"

Štrovs pod "ranije" podrazumeva "načelan dogovor između SCG i Ljubljane postignut pre 3-4 godine" o potpisivanju socijalnog sporazuma. Nije faktor to što je otpravnik poslova ambasade Srbije u Ljubljani (kome ime nije zapamtio, ali se seća da je početkom marta s njim "ćaskao") pominjao Srbiju kao naslednicu svih poslova državne zajednice, službena Ljubljana odlučila je da ipak od Beograda zatraži da "zvanično saopšti da hoće sporazum". Na pitanje moralnosti ovakvih poteza slovenačke strane (jer Ljubljana zadržava i služi se novcem srpskih penzionera, slovenačkih osiguranika), Štrovs kaže da tu "nema ljubavi" ni mesta za sentimentalnost, pa krivicu za najnovije birokratsko zavlačenje prebacuje – Srbiji. "Možda će Srbija hteti da sve počnemo "Jovo nanovo", zato prvo mora da odgovori slaže li se da nastavimo gde smo stali, "tvrdi Štrovs i priznaje da se zapravo stalo – na početku. Proizilazi da su još dva meseca uzalud izgubljena za zakinute srpske penzionere, i da nema ništa od prethodno obećane "pozivnice" srpskoj strani za pregovore o sklapanju socijalnog sporazuma koji treba da otvori put isplati davno zasluženih slovenačkih penzija osiguranicima iz Srbije. Sve to zahvaljujući ubeđenju partnera u Ljubljani da je Srbija nezainteresovana za rešavanje vitalnih problema svojih građana.