Leči ljude i peca ribu

Jedan je od lekara kod kojih se sportisti najčešće leče. Operisao je mnoge poznate fudbalere, košarkaše, džudiste, rukometašice, odbojkaše...

U praksu je uveo više od 20 novih tehnika u ortopediji i sportskoj traumatologiji i to još na tlu bivše Jugoslavije, a učio je više od 70 odsto ortopeda u Srbiji. Godišnje obavi između 400 i 500 intervencija, a aktivno operiše od 1991. godine.

Godinama je igrao odbojku, a kaže da je sasvim normalno da se opredelio za ortopediju jer se polovina njegovih kolega u bolnici aktivno bavila sportom.

Da bi se odmorio od napornih operacija, dr Gordan Gavrilović, specijalista ortopedije iz Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica”, ima nekoliko interesantnih hobija, pa je onima koji ga poznaju pravo uživanje da slušaju dogodovštine sa zanimljivih odredišta gde redovno odlazi radi pecanja.

Obišao je deltu Dunava, Mongoliju, Španiju, Norvešku, Sibir, Švedsku...

– Kada sam se vratio iz Atine, gde sam živeo sedam godina, počeo sam sa prijateljima da idem u ribolov pastrmki i mladica u Sibir 1998. godine, ali sam bio zatim u Sloveniji, Austriji i Norveškoj. Sada je teško organizovati ekipu za odlazak na zanimljiva odredišta, jer ljudi nemaju para. Reč je o napornim putovanjima, jer do nekih destinacija let avionom traje po dva dana, pa zatim helikopterom šest sati, pa na konjima putujete još pet sati, a kada stignete na željeno mesto, svaki dan treba pešačiti po 20, 30 kilometara i probijati se kroz šiblje. Dogodi se da zalutamo i prespavamo pod vedrim nebom. Spava se uglavnom u šatorima. Sada planiramo odlazak u Argentinu, gde se obilazi dolina četiri reke i gde se ide čamcima. Najveći utisak na mene je ostavila Mongolija – objašnjava dr Gavrilović.

Kaže da je u Sibiru lepo ali da tamo treba otići jednom – i nikada više. Objašnjava da ribu koju upecaju ne jedu, već je vraćaju u reku ili more. U Mongoliji recimo postoji kazna zatvora od pet godina ako se mladica ne vrati u vodu.

– Ekipu čini 10 do 15 ljudi, a uvek se ide sa čuvarima koji brinu o našoj bezbednosti. Na Islandu boravak u 50 metara reke koja je bogata ribom košta 5.000 funti, a imate pravo samo dva sata dnevno da pecate velike atlantske losose koji su teški po 50 kilograma. U Irskoj sam lovio losose gde je temperatura vode četiri stepena, a treba izdržati tu hladnoću. Najveća riba koju sam ulovio bio je som od 78 kilograma u Španiji, a inače je najteže uloviti tunu – istakao je dr Gavrilović.

Ovaj vrhunski ortopedski stručnjak poznat je po tome što je prvi na području Balkana uradio takozvanu BTB metodu koja predstavlja posebnu tehniku – skida se takozvani koštano-tendinozni graft i plasira na mesto pokidanog ligamenta, a sve se radi bez otvaranja kolena. Kasnije je uveo još jednu, gde se prilikom operacije ne uzima parče kosti već dva mišićna vlakna.

Poslednja uvedena tehnika je ACP, prilikom koje se radi prerada krvi i daje se supstrat kod obolelog teniskog lakta ili ramena, ali se to radi samo kod privatnika, jer bolnica nema aparaturu za to.

Zid njegove ordinacije, pored brojnih umetničkih dela, krasi i jedan njegov portret, koji mu je poklonio pacijent iz Bora, a koji je nastao na osnovu njegove slike koja je svojevremeno objavljena u „Politici”. Pacijenata uvek ima više nego što može da stigne da operišete, a objašnjava da su sportisti zahtevniji od drugih pacijenata.

– Ali i svi drugi pacijenti kada dođu žele da budu rekreativci do 70, 80. godine. Operisao sam neke starije Zvezdine fudbalere koji i danas igraju fudbal sa protezama bez problema. Veliki problem su roditelji koji danas žele da njihovo dete bude Novak Đoković ili Dragan Stojković Piksi. Žele da im deca po svaku cenu budu vrhunski sportisti, a nemaju pojma koliko je to težak put. Treba izbeći povrede, imati sreće i puno para, ali i da te voli trener i da se „zvezde” poklope – dodao je naš sagovornik.

Osim lepih putovanja, ovaj poznati ortoped svaki dan provodi na svom brodiću, gde voli da se opusti. Razume se u dobra vina, a prvi i drugi vikend u decembru provodi u pravljenju domaćih kobasica. To uspeva uz pomoć još trojice prijatelja.

Recept je, kaže, jednostavan: uzmu se tri vrste mesa i naprave kobasice teške 400 kilograma. A stignu da pripreme i domaći kulen, špargle i krvavice. A zatim svaku Novu godinu i nekoliko vikenda u januaru provodi u skijanju na Kopaoniku, koje smatra najboljom relaksacijom. To mu je najbolje „punjenje baterije” pred nove izazove koji ga u medicini čekaju.