CEFTA nije dovoljna

Oblast takozvanog zapadnog Balkana, koja obuhvata države jugoistočne Evrope koje još nisu postale članice EU, sa svojih dvadeset i nešto miliona stanovnika, predstavlja relativno malo tržište, ekvivalentno po ukupnom bruto proizvodu (BNP) tržištu Mađarske. Ono je pet puta manje odtržišta Poljskei predstavlja nešto oko pola procenta od ukupnog BNP Evropske unije. Prema poslednjim procenama Svetske banke, kratkoročne ekonomske perspektive regiona, iako nešto povoljnije, i dalje će biti opterećene znatnim problemima, od nedovoljnog rasta, preko javnog duga do visoke nezaposlenosti. Produžena kriza u evrozoni bez sumnje direktno utiče na region. S druge strane, možemo zapaziti da su i u uslovima krize neke zemlje u tranziciji ostvarile zavidan rast: Poljska četiri odsto, Turska osam odsto...

Jedan od očiglednih problema zemalja zapadnog Balkana je mali obim njihovih tržišta i nedovoljna međusobna integrisanost. Postojanje sporazuma CEFTA, iako značajno, samo po sebi nije dovoljno. Osim toga, po nizu važnih indikatora, zemlje regiona znatno zaostaju za prosekom u EU. Na primer, javna i privatna izdvajanja za nauku i razvoj u regionu su 0,51 odsto BNP, u odnosu na dva odsto u uniji.

Iz prakse dosadašnjih ciklusa proširenja EU poznato je da do naglog porasta stranih investicija dolazi u periodu kada neka zemlja postane kandidat za članstvo u EU. Ceo region zapadnog Balkana trenutno je u raznim fazama ovog procesa ali bitno je da se sve zemlje dovoljno dinamično kreću u istom pravcu.

Jedan od pozitivnih fenomena koji su se dešavali u jugoistočnoj Evropi u toku poslednje decenije bio je intenzivan razvoj regionalne saradnje. Zapadni Balkan je danas bez sumnje postao vodeći region u Evropi po broju različitih multilateralnih organizacija i inicijativa. Brojni su regionalni skupovi političkog ili tehničkog karaktera, od sastanaka šefova država ili vlada do, na primer, susreta šefova službi za borbu protiv prirodnih nepogoda i drugo. U ovom procesu Srbija učestvuje vrlo aktivno. Kao što je poznato, bili smo predsedavajući u čak pet inicijativa tokom poslednje dve godine. Skraćenice poput RSS, PSJIE, MARRI itd. postale su deo regionalne stvarnosti. Ove inicijative nesumnjivo pomažu boljem međusobnom razumevanju i informisanju kao i uspostavljanju osnova za zajedničko delovanje. One predstavljaju i pozitivan signal upućen EU da Balkan iz druge decenije 21. veka nije ono što je bio na kraju 20. veka. Ipak, to nije dovoljno da region ekonomski izađe iz začaranog trougla koji sputava razvoj: previše brojne granice i ograničenja za poslovanje – odviše mala tržišta – nizak nivo investiranja i proizvodnje.

Budućnost regionalnog razvoja podrazumeva, između ostalog, da regionalni sastanci na visokom nivou još više nego do sada budu usmereni na zajedničko rešavanje ekonomskih problema. Drugo, bilo bi neophodno obezbediti dovoljno efikasan mehanizampretvaranja zajedničke regionalne političke volje u konkretne i ostvarive ekonomske aktivnosti. Treće, ove aktivnosti trebalo bi da imaju za cilj u prvom redu postizanje rasta, odnosno smanjenje nezaposlenosti na regionalnom nivou. Četvrto, one bi trebalo da obuhvate realizaciju ambicioznih zajedničkih projekata koji će podrazumevati veću integraciju, poput izgradnje saobraćajnih i energetskih infrastruktura, kao i projekata koji će obuhvatati i one proizvodne ili tercijarne delatnosti koje su nosioci rasta i konkurentnosti, poput naučnih delatnosti, obuke, razvoja IT tehnologija ili turizma. Peto, ceo mehanizam bi trebalo da bude i finansijski podržan na regionalnom i međunarodnom nivou.

„Vizija 2020 za jugoistočnu Evropu” koju su pokrenuli Regionalni savet za saradnju i OECD u okviru Komiteta jugoistočne Evrope za investiranje sadrži deo odgovora za navedene ciljeve. Suština ove inicijative se odnosi na izgradnju konkretne regionalne platforme razvoja do 2020. godine koja bi istovremeno bila usklađena sa projektom Evropske unije: „Strategija rasta do 2020”. Ona obuhvata nove metode koordinacije ekonomskih politika između vlada u okviru utvrđivanih regionalnih ciljeva, kao i odgovarajuće mehanizme nadzora. Cilj je ostvarivanje „integrisanog, pametnog, održivog i inkluzivnog” ekonomskog rasta. Zemlje Balkana bi morale da ulože što veći napor kako bi ekonomski razvoj bio u centru njihove saradnje i postao glavna karakteristika privrede regiona. Onda ni članstvo u EU neće izgledati predaleko.

Ambasador, pomoćnik ministra spoljnih poslova, doktor nauka