Tunis: jubilej i neizvesnost

Tunis – Tunišani su juče obeležili drugu godišnjicu otkako je dugogodišnji diktator Zin el Abidin ben Ali zbačen i pobegao iz zemlje posle prve revolucije „arapskog proleća”, ali nesigurnost i društvene tenzije još potresaju zemlju.

Razlike oko novog ustava i rastući uticaj radikalnih islamista su dodatni izazov s kojim je suočena zemlja otkako je Ben Ali pobegao u Saudijsku Arabiju.

Više od 8.000 sekularnih demonstranata okupilo se ispred zgrade ministarstva unutrašnjih poslova u Aveniji Burgiba da bi protestvovali protiv Vlade koju predvode islamisti.

Predsednik Moncef Marzuki otvorio je proslavu podižući zastavu na centralnom Trgu Kazba u Tunisu, u blizini sedišta vladajuće koalicije koju predvodi islamska stranka Enahda.

Proslavi su prisustvovali i predstavnici Libije i Egipta, dve zemlje na koje se nedugo posle Tunisa prenelo „arapsko proleće”.

                                                            ***

Tunis – Prošle su dve godine od kada je u Tunisu počelo „Arapsko proleće”, ali danas je samo malom broju građana Tunisa do slavlja jer je proces demokratizacije zemlje vrlo spor. Neki se čak boje da bi mogao da bude zaustavljen, analizira Dojče vele.

Pre dve godine on je odjednom otišao – Zin el Abidin Ben Ali – čovek koji je 20 godina čeličnom rukom vladao Tunisom. Put ka demokratiji je, međutim, teži nego što se većina Tunišana nadala nakon bekstva despota.

Građani su početkom 2011. na ulice izašli tražeći slobodu i razvoj, ali do sada mnogo od toga nisu videli, kaže student Muhamed. „Moglo bi biti bolje, mnogo bolje. Postoji toliko društvenih problema, ali i političkih – od strane Vlade i opozicije. Kada bi oni zajedno radili mnogo bolje bi smo napredovali“.

Tunišanska privreda pati od posledica revolucije. Mnogi turisti više ne dolaze jer se boje izbijanja nemira, strani investitori postali su oprezniji jer zbog čestih štrajkova i blokada ulica fabrike obustavljaju proizvodnju.

Stopa nezaposlenosti je, prema zvaničnim podacima, 17 odsto i time veća nego pre revolucije. U nekim regionima u unutrašnjosti zemlje je skoro polovina stanovništva bez posla.

Tunišani posledice krize svakodnevno osećaju u svojim novčanicima koji su sve prazniji. Cene životnih namirnica trenutno vrtoglavo rastu. Mleka u prodavnicma nema već skoro tri meseca, krompir i meso su toliko skupi da mnogi stanovnici ne mogu sebi to da priušte. Napeta situacija građane često tera na ulice. I pravnica Hajat Jazar je danas među demonstrantima kako bi izrazila svoj bes:

„Ništa ne funkcioniše. Nema pravde, nema posla. Zahtevi stanovništva nisu ni delimično ispunjeni, a o slobodi mišljenja i da ne govorimo. Uskoro ćemo imati režim kao što je bio Ben Alijev.„

Demonstranti su nakon revolucije tražili novi Ustav, koji će i definitvno ukloniti diktatorske strukture. U oktobru 2011. je na prvim slobodnim izborima u Tunisu izabrana ustavotvorna skupština koja je zemlji trebalo da dâ novi pravni okvir. Za to je imala rok od godinu dana, ali poslanicima je potrebno više vremena nego što se mislilo.

Mohamed pomno prati rad narodnih predstavnika: „Poslanici se svađaju oko sporednih stvari koje ne pogađaju tunišansko stanovništvo. Reč je o čisto partijskoj politici. Za dve-tri godine, kada bude dovršen Ustav, a nadam se da će do tada biti završen, održaće se i novi izbori. Onda će se u Tunisu situacija poboljšati“.

I pravnica Hajat Jazar ne gubi nadu da će Tunis do kraja ostati na demokratskom putu, čak i ako mora da ide zaobilaznim putem. „Borba nije izgubljena. Sve dok možemo da izražavamo naše mišljenje, radićemo sve što možemo. Taj proces je kao testo u kojem je kvasac. Traje dok ne naraste, ali će narasti. Verujem svom narodu“.