Marš na Drinu u sedištu UN u Njujorku

Bilo je fenomenalno, akustika je bila sjajna, jedino mi je žao što je koncert kratko trajao. Ovako Kristina Kocić-Stanisavljević, koja godinama živi u Njujorku, opisuje nastup srpskog hora „Viva voks”, preksinoć u sedištu Ujedinjenih nacija, a u čast Srpske nove godine i srpskog predsedavanja Generalnoj skupštini UN.

„Viva voks” održao je koncert u Njujorku uz prisustvo generalnog sekretara UN Bana Ki Muna i predsednika Generalne skupštine UN Vuka Jeremića. Hor poznat po obradama poznatih svetskih hitova bez pratnje instrumenata izveo je planetarno popularne numere kao što su „Mama mia”, grupe ABBA, i „Imedžin”, Džona Lenona, ali i tradicionalne srpske pesme, kao što je „Ajde Jano”.

Pre nego što je „Viva voks” otvorio koncert pesmom „Tamo daleko”, publici na Ist riveru obratili su se Ban Ki Mun i Vuk Jeremić.

Generalni sekretar je prisutnima poželeo srećnu Novu godinu na engleskom i na srpskom jeziku, dodavši da je „muzika univerzalni jezik i da njena snaga dotiče srca svih ljudi podsećajući nas na naše zajedničke humane vrednosti”.

Ban Ki Mun je istakao da „Viva voks” izvodi pesme bez pratnje instrumenata, kao i da pevanje akapela „više nego bilo koje drugo ističe snagu ljudskog glasa”. Ocenivši da ljudski glas može da posluži za tlačenje i stvaranje podela među ljudima, ali i kao i lek i nadahnuće, Ban Ki Mun je izrazio nadu da će „Viva voks” inspirisati građane da podignu glas za pravdu, solidarnost i mir u svetu. Generalni sekretar se i našalio rečima da kada umetnici nastupaju, prevodioci UN mogu da odahnu, jer je muzika univerzalni jezik, a njena snaga dotiče srca svih ljudi i podseća na zajedničke vrednosti čovečanstva.

„Viva voks” završio nastup posle sat vremena, izvođenjem pesme „Marš na Drinu”

Vuk Jeremić je koncert posvetio svima koji sanjaju o svetskom miru, milijardama dobronamernih ljudi svih boja i veroispovesti.

– Pesma može da postane himna čitave generacije, izraz naših najdubljih nadanja. Nema važnije poruke koju muzika može da prenese javnom mnjenju od one da topovi utihnu – rekao je Jeremić, dodajući da polaganje oružja ne sme biti nemoguća misija.

On je naglasio da muzika probija granice i može da dotakne svačiju dušu.

– Ona je oblik umetnosti koji premošćuje sve razlike. Bez obzira na to odakle svako od nas dolazi, ona nas ujedinjuje kao ljudska bića.

Jeremić se osvrnuo i na činjenicu da Srbija predsedava 67. zasedanjem Generalne skupštine rečima da je Srbija zadobila poverenje sveta da predsedava UN, što je izuzetna čast.

– Mi smo mali narod, izuzetno ponosan na svoju istoriju, iz naših krajeva su mnogi izuzetni umetnici, iznedrili smo nadarene pisce i proslavljene sportiste.

Nastup „Viva voksa” završen je posle sat vremena izvođenjem pesme „Marš na Drinu”. Za vreme koncerta na video-bimu smenjivale su se slike znamenitosti Srbije, kao i fotografije srpskih sportista.

– Veoma sam srećna što sam dobila pozivnicu za ovaj događaj – kaže Kristina Kocić-Stanisavljević, asistentkinja na koledžu „La Gvardija”.

Ona je „Viva voks” slušala u društvu poznatih njujorških Srba, između ostalih, i glumice Žane Jovanović i predsednika tamošnjeg udruženja „Nikola Tesla” dr Ljuba Vujovića.

R. S.

Sli­ka no­ve mla­de Sr­bi­je

Kon­fe­ran­si­je kon­cer­ta ho­ra „Vi­va voks” u sre­di­štu Uje­di­nje­nih na­ci­ja bio je Zo­ran Ba­ra­nac, iz­vr­šni ured­nik in­for­ma­tiv­nog pro­gra­ma TV Pr­va, ko­ja je uži­vo pre­no­si­la na­stup na­ših umet­ni­ka

– Bi­la je to pra­va sli­ka jed­ne no­ve mla­de Sr­bi­je, do­sto­jan­stve­nih, od­me­re­nih, ta­len­to­va­nih i mo­der­nih lju­di. Hor je re­per­to­a­rom po­ve­zao na­ci­o­nal­nu i in­ter­na­ci­o­nal­nu mu­zi­ku u jed­no – iz­ja­vio je Ba­ra­nac ju­če za naš list i do­dao da je za nje­ga lič­no, a i za TV Pr­va bi­lo za­do­volj­stvo da po­dr­že, ka­ko je re­kao, „jed­nu od naj­kul­tur­ni­jih re­pre­zen­ta­ci­ja Sr­bi­je u sve­tu”.

Ko­men­tar ko­ji je na nje­ga osta­vio po­se­ban uti­sak po­sle kon­cer­ta bio je to­kom raz­go­vo­ra sa ge­ne­ral­nim se­kre­ta­rom UN Ban Ki Mu­nom:

„Pi­tao me je ka­ko se na srp­skom ka­že: ’Ovo je bi­lo mno­go do­bro.’”