Svetski genije u 15 zemunskih kvadrata
На зидовима тесно за све плакете и дипломе (Фото Р. Крстинић)
Baba Zora koja je odgajila Miloša Stankovića, zvanično svetskog genija, pre četvrt veka naslutila je da će on biti drugi Nikola Tesla. Dok je sa tri godine rasklapao automobilčiće i od njih pravio tenkove mudra žena je osetila da sa Milošem nema šale. Prva potvrda da će njegove inovacije zadiviti sve koji za njih saznaju, stigla je u trećem razredu srednje Elektrotehničke škole u Zemunu kada je nastupio na međunarodnim sajmovima nauke i počeo da osvaja nagrade. Danas je soba ovog dvadesetosmogodišnjaka tesna za ordenje, diplome, plakete, medalje. Najnoviji trofej u kolekciji je nagrada „Svetski genije”, koju je osvojio krajem prošle godine u Tokiju. Konkurencija je bila žestoka, 160 priznatih naučnika, doktora nauka sa Harvarda, članova akademija, utrkivalo se za tu titulu. Miloševi izumi – ekološki auspuh i elektrostatički uništivač korova proglašeni su za najbolje.
– Poziv na Svetski kongres genija stigao mi je od Jošira Nakamaca koga je Američka akademija nauka proglasila jednim od pet najvećih svetskih naučnika svih vremena. „Ulaznica” za taj kongres bila je Međunarodna konferencija za inovacije na Tajvanu u avgustu 2012. na kojoj su moji izumi od 600 koliko se takmičilo proglašeni za najbolje – kaže Miloš.
Najjači utisak koji je poneo sa velikog skupa u Tokiju za Miloša je bilo saznanje koliko druge države podržavaju mlade talente i stručnjake.
– Japan nije 100 tehnoloških godina ispred nas zato što ima veće umove. Tajna njihovog uspeha je što podržavaju jedni druge. Nemaju oni kvalitetnije naučnike.Ali kada vide da je neko talentovan i vredan stanu iza njega. Osim opštine Zemun i nekoliko jednokratnih novčanih pomoći privatnika moje projekte i odlaske u inostranstvo niko nije finansirao. I dok drugi pronalazači svu svoju energiju usredsrede da se što bolje predstave na velikim naučnim skupovima, naši mladi izumitelji 80 odsto snage upotrebe da obezbede novac da bi tamo stigli.Maltene sam iz kontejnera vadio stvari i od njih pravio pronalaske i pobeđivao. Moje ime u inostranstvu nešto znači, ovde ništa – ističe Miloš.
Sve što je do sada postigao ne bi mogao bez podrške brata i roditelja. Pomažu mu i da nastavi da usavršava izume u svojoj laboratoriji – podrumu, površine 15 kvadratnih metara. Posle Tokija stigle su ponude iz Kine, Indije, Rusije i Amerike za saradnju i komercijalizaciju njegovih pronalazaka.
– Još nisam odlučio koju ću da prihvatim. Želja mi je da najvažniji projekti dobiju primenu i da svi imaju korist od toga, a ne samo ja ili proizvođač – kaže Miloš.
Upitan da li namerava da ode iz Srbije, odgovara: „Ne – za sada”.
– Ako ne budem ovde mogao da obezbedim egzistenciju, otići ću. Nikada se nisam libio nijednog posla da bih mogao da radim ono što volim. Sa ocem sam na pijaci prodavao patike i trenerke. Držao sam privatne časove iz matematike i elektrotehnike, radio kao serviser računarai organizator događaja na Beogradskom sajmu – priseća se mladi izumitelj.
Nauka je njegov izbor ali sebe kaže ne vidi kao „ludog naučnika” nego kao pronalazača čiji će patenti koristiti čovečanstvu.
– Ja sam običan dečko. Izlazim, vežbam u teretani, plivam i vozim bicikl. Diplomirao sam na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” Univerziteta u Novom Sadu i pohađam master studije na Fakultetu za primenjenu ekologiju. Jednog dana, ako bog da, voleo bih i da me zovu tata – sa širokim osmehom veli Miloš.
-----------------------------------------------------------------
Rame uz rame sa Noletom
------------------------------------------------------------------------
Ideja sinula dok je krvario
Idejom opšteg dobra Miloš Stanković rukovodio se kada su mu sinule ideje za elektrostatički partikularni filter i elektrostatički uništivač korova.
– Bio sam u Moskvi kada mi je iz nosa krenula krv zbog čestica čađi u vazduhu. U svetu prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 25 miliona ljudi godišnje oboli zbog pesticida i hemijskih jedinjenja. Razmišljao sam kako bi se problem sa zagađenjem mogao rešiti i dosetio da se ispod vozila postavi elektrostatički partikularni filter koji će prikupljati čestice čađi.Koštao bi 30 evra što je 26 puta jeftinije od onog koji je sada u upotrebi. Alergičan sam na ambroziju i zato sam izmislio uništivač na struju koji bi korov sasekao u korenu, brzo i ekološki –kaže Miloš.
----------------------------------------------------
Honorarac sa biroa rada
Stubovi podrške: otac Novica, majka Snežana i brat Marko
Ako je stalni posao mera za to Miloš je u pravu. Na birou rada je godinu dana. Bio je zaposlen kao stručni saradnik na inovacionim projektima u institutu koji se bavio istraživanjem i razvojem u Beogradu. Usled krize nisu mogli da ga plaćaju.
Kao konsultant honorarno sarađuje sa svetskim institutima, a povremeno je angažovan na međunarodnim tehnološkim projektima.
To ga ipak ne obeshrabruje.
– Mladi u Srbiji, bez obzira na to čime se bave i u kakvim uslovima rade, treba da veruju u sebei budu uporni. Uspeh je zagarantovan iako se u životu srećemo sa brojnim kočničarima. Ali se ja držim Dostojevskog koji je rekao: „Ako na putu budeš zastajkivao i gađao svakog kera koji na tebe laje, nikad nećeš stići do cilja” – kaže Miloš.
-------------------------------------------------
Miloševi najdraži pronalasci
Miloša je u Tokio pozvao lično Joširo Nakamac, koga je Američka akademija nauka proglasila jednim od pet najvećih naučnika svih vremena
1. Elektrostatički uništivač korova
(strujom „plevi” korov), nagrađen na Tajvanu
2. Eko-auspuh
(prečišćava štetne izduvne gasove iz automobila), nagrađivan na Tajvanu, u Rusiji, SAD, Francuskoj i Italiji
3. Partikularni elektrostatički filter
(odvaja mikročestice čađi), nagrađen na Međunarodnom sajmu „Arhimed” u Moskvi
4. Sistem za dobijanje kvalitetnih goriva iz naftnih derivata
(štedi gorivo i smanjuje emisiju štetnih gasova do 80 procenata), tek treba da bude predstavljen na međunarodnim konferencijama
5. Prečišćavanje otpadnih voda pomoću pritiska
(primena u fabrikama, ekološka tehnologija), naučni rad objavljen u međunarodnom časopisu