Prevodilaštvo jeste umetnost

Udruženje prevodilaca Srbije oglasilo se juče saopštenjem u kome protestuje protiv izjave Živorada Ajdačića člana ovogodišnje komisije za dodelu nacionalnih priznanja u kulturi, da bi „trebalo preispitati da li je prevodilaštvo umetnost”.

U saopštenju se ističe da je književno prevođenje definisano kao umetnost u okviru teorije književnosti, kao i da bez književnog prevođenja ne bi postojala svetska književnost, pošto bi govornici određenog jezika bili osuđeni i ograničeni isključivo na dela pisana na jeziku koji poznaju.

„Tvrdnja da celokupna svetska književnost nije umetnost zbog toga što se zasniva na prevodima je, blago rečeno, apsurdna. I najzad – hrišćanska civilizacija počiva na dva prevoda jedne knjige. Pri čemu je jedan od tih prevoda književno remek-delo koje po svojoj estetskoj vrednosti i umetničkom dometu nadaleko prevazilazi sopstveni izvornik. Prema tome, kada Ajdačić izjavljuje da bi trebalo preispitati umetničku vrednost književnog prevođenja, član komisije za dodelu priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi diskredituje i svoju poziciju kao člana pomenute komisije, jer pokazuje da ne poznaje elementarne činjenice iz oblasti te iste kulture u okviru koje treba da procenjuje koliki je čiji doprinos, i Ministarstvo, koje je postavilo evidentno nekulturnog čoveka da procenjuje doprinose u okviru kulture... Treba napomenuti i to da je zakonodavac, koji očigledno poznaje oblast koju zakonski uređuje, i u novom Zakonu o kulturi i u starom  Zakonu o obavljanju umetničke delatnosti prepoznao književno prevođenje kao umetničku delatnost i dodelio mu odgovarajući status”, piše između ostalog u saopštenju Udruženja prevodilaca Srbije.

Gorčinu u vezi sa dodelom ovogodišnjih nacionalnih priznanja, nisu izrazili samo prevodioci. Gorak ukus je dodatno pojačan informacijom da je u završnom spisku koje je komisija predala Vladi Srbije na potpis, ime Dejana Đurovića , utemeljivača kultne emisije „Dragstor ozbiljne muzike”, zamenjeno imenom pevača Mikija Jevremovića. Ministarstvo kulture ne može zvanično da potvrdi ovu informaciju, do sednice vlade, ali to ne bi bio prvi put da estrada na završnom spisku trijumfuje nad elitnom kulturom.

Nije to samo „specijalitet“ ove vlade. Setimo se da je 2011. Vlada Srbije diskrecionim pravom ubacila na završni spisak Miroslava Ilića i Merimu Njegomir. U prošlom sazivu neposredno pred sednicu vlade je ubačena Lepa Lukić, a pre nekoliko godina u fokusu komentara bila je Slađana Milošević dopisana političkom odlukom.  

Čini se da se iz godine u godinu meša ili poistovećuje izuzetan doprinos i popularnost. Elitna i popularna kultura. Zato i nastaju propusti vezani za „nevidljive“ profesije kao što su prevodilaštvo, istorija umetnosti... To nisu ljudi koji su sa mikrofonom u ruci svakodnevno pred širokim auditorijumom na raznim TV stanicama, ali su stvaraoci od kojih su mnogi istinskim pregalaštvom doprineli razumevanju srpske kulture.

Greška je i medija koji će radije prostor prepustiti „nekom poznatom“ nego nekom čiji doprinos nije izmeren brojem javnih nastupa.

Svake godine kada govorimo o nacionalnim priznanjima dolazimo do iste tačke. I istih problema–kriterijumi, spiskovi, socijalna ili prestižna kategorija... Vrtimo se u krug.

Zakonske propuste je uz dobru volju moguće korigovati. Nažalost, ne i moralnu odgovornost i znanje pojedinih članova komisija za dodelu nacionalnih priznanja i aktuelnih političara.