SUDBINA ALVARA AHTISARIJA

Alvaro de Soto, Peruanac koji je svoja diplomatska umeća oprobavao kao specijalni izaslanik generalnih sekretara UN, povukao se prošlog meseca optuživši SAD i Izrael da su nametanjem sopstvenih interesa minirale njegovu dvogodišnju misiju na Bliskom istoku.
Veteran svetskih pregovora je sa 64 godine otišao u mirovinu. U palati na Istočnoj reci ostale su 53 stranice njegovih sumornih zaključaka. Kao podsećanje i upozorenje o tome koliko je i UN diplomatija podložna pritiscima.

Peruancu može da se zameri što je progovorio tek pošto je završio svoj dobro plaćeni posao, ali njegovom dekodiranju globalne diplomatske stvarnosti treba verovati: u UN je službovao četvrt veka. Pre Bliskog istoka, gde mu je poverena "ključna uloga" u pokušaju da isposluje mir, kao specijalni izaslanik posredovao je u maratonima oko Salvadora, Zapadne Sahare i Kipra.

U najkraćem, De Soto zaključuje da je prioritet UN postao održavanje dobrih odnosa sa SAD i poboljšavanje odnosa sa Izraelom. "Iskreno mislim da UN ne čine Izraelu dobru uslugu što iskreno ne govore o (izraelskim) promašajima koji se tiču mirovnog procesa."

Zaključak broj jedan: iza svega, pa i UN, stoje interesi moćnih.

Peruanac u završnom raportu, namenjenom očima nekolicine top-zvaničnika UN pre nego što je dospeo do britanskog "Gardijana", ne krije ozlojeđenost što ga nisu slušali. Kritikuje Kontakt grupu za Bliski istok – SAD, EU, UN i Rusija – i generalnom sekretaru Ban Ki Munu savetuje da "ozbiljno preispita" da se svetska organizacija povuče iz kvarteta za koji kaže da se pretvorio u "sporedni šou".

Zaključak broj dva: specijalni emisari nisu svemoćni kao što nekada izgledaju.

U finalnoj analizi, napisanoj 5. maja, De Soto se žali da ga je njujorška centrala UN ograničavala zabranjujući mu kontakte sa palestinskom vladom koju je formirao Hamas i sa vlastima u Siriji. Dakle, oni iznad specijalnog emisara unapred znaju ko su "dobri", a ko "loši" momci. Pošto se konflikti razrešavaju kontaktima sukobljenih strana, a oni to ne dopuštaju, jasno je da ne razmišljaju o miru. "Zašto bi očekivali da oni plaćaju za kulturu mira?", davno se pitao Peruanac na jednom skupu.

Zaključak broj tri: moćnici iz pozadine, na daljinski, guraju rešenja koja već imaju. Ostalo je fasada.

Senjor Alvaro posebno kritikuje ekonomske sankcije koje su Izrael, SAD i EU nametnuli Hamasu posle njegove pobede na izborima prošle godine. Uz podršku kvarteta, kaznene mere najmanje su zasmetale Hamasu, dok su imale "razorne posledice" po palestinski narod. "Koraci na koje se odlučila međunarodna zajednica, sa očekivanim ciljem da stvori palestinski entitet koji će živeti u miru sa svojim susedom Izraelom, imali su upravo suprotan efekat." "Ravnomeran pristup je od početka 2007. potisnut na neviđen način."

Zaključak broj četiri: Najlakše je biti grub – u diplomatskim rukavicama.

De Soto je očito želeo da uspostavi neke balanse, ali to nije išlo. Ova američka administracija smatra se jednom od najnaklonjenijih Izraelu u novijoj istoriji. Izraelska vlada nije se mnogo trudila da prikrije svoje nezadovoljstvo emisarom UN.

Procenjujući da cilj uspostavljanja mira izmiče, Peruanac smatra da je izraelska politika "perverzno dizajnirana da ohrabri nastavljanje akcija palestinskih militanata". Hamasove islamiste kritikuje zbog zavetovanja da će uništiti Izrael, a palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, Hamasovog protivnika, proziva zbog slabašnog i neefikasnog upravljanja.

Zaključak broj pet: ne treba odmah pretpostaviti da je, zbog jednostranih rešenja, i međunarodni pregovarač jednostran. Nije kriv glasnik nego glas.

Ko zna, možda su se Izraelci De Sotu zamerili kada su prošle godine zvanično protestovali što nije hteo da izađe iz kola i lično se identifikuje na graničnom prelazu Erec, mada to i nije obaveza visokih diplomata. Izraelci su u to vreme bili kivni na De Sota zbog njegovih upozorenja da će izraelska odluka da suspenduju transfer novca palestinskoj vlasti dovesti do humanitarne krize u pojasu Gaze.

Šta sad mislite, da li je mali incident oko kontrole automobila pojačao ili oslabio reči kritike? Pustimo apsolutnu objektivnost. Bez obzira na to koliko su visoko, ne zaboravimo da su i diplomate ljudi. Naučeni da se skriju iza učtivih osmeha, neće pokazati gde im se, kako i zašto neko zamerio ili ih lično obradovao, ali će odreagovati – ljudski. To znači da će u prvom slučaju malo osoliti, a u drugom malo zašećeriti. Kada se bave važnim stvarima, kao što to rade izaslanici generalnog sekretara, to malo može da znači mnogo.

Zaključak broj šest: diplomate, kao i fudbalski sudija, mogu da budu objektivni ali će uvek naći načina da jednima malo pomognu, a drugima odmognu.

Da li će nas, možda, jednog dana, i Marti Ahtisari obavestiti o pozadinskim zbivanjima u vezi sa statusom Kosova. O interesu SAD da na Balkanu imaju sasvim retke muslimanske prijatelje, kao što im je interes da čuvaju Izraelce u arapskom okruženju. O direktivama koje je dobijao od nadređenih iz Njujorka, i okoline. O mogućoj nameri da balansirano predstavi pozicije Beograda i Prištine. O tome kako se kao čovek osećao dok su ga kosovski Albanci glorifikovali, a premijer Srbije nije hteo da ga primi "iz tehničkih razloga". Kome je dosolio, kome zašećerio?

Možda ćemo jednog dana i saznati, ukoliko se Ahtisari odluči da krene stopama Alvara de Sota. A možda i nećemo, ukoliko Finac zdušno podržava ono što Peruanac kritikuje.

Zaključak broj sedam: istina je od svih nas udaljena, sem ukoliko se specijalni emisari ne odluče da progovore.