Potrebna je overena dozvola

Ako u inostranstvo šaljete više knjiga, potrebno je da sastavite spisak naslova, koji zatim treba overiti u četiri primerka u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu. Zatim, sa tako overenim dokumentom treba se pojaviti u Ministarstvu kulture, kako bi se dobilo rešenje o dozvoli izvoza, odnosno iznošenja knjiga, objasnio je Nikola Šeatović, savetnik u Sektoru za zaštitu kulturne baštine u Ministarstvu kulture Republike Srbije.
Ovaj postupak regulisan je  Zakonom o kulturnim dobrima, po članu 83 toga zakona, kako smo saznali od našeg sagovornika.
Prema rečima Nikole Šeatovića, ova procedura važna je prevashodno zbog naših carinika i odnosi se pre svega na veću količinu knjiga ili na stare i retke knjige, koje prelaze našu granicu – bilo da se šalju poštom ili ih iznosi fizičko lice. Jedan overeni primerak ostaje u Narodnoj biblioteci, jedan u Ministarstvu kulture, jedan uzima carina, a jedan ostaje za onoga ko knjige nosi ili šalje.

– Obično se u pošti ne traži dozvola za jednu knjigu, neko skorije izdanje koje šaljete u inostranstvo, ipak, ako se to desi, sigurno da  postoji valjan razlog. Bolje je dozvolu imati. Ali, ako na letovanje nosite nekoliko knjiga u torbi, to ne bi trebalo da bude problem na granici – rekao je Šeatović za "Politiku", uz napomenu da dozvolu treba tražiti ne samo za stare i retke knjige ili veću količinu knjiga, već i za umetničke slike, stare poštanske marke, kao i za druge umetničke predmete.

U Narodnoj biblioteci Srbije  saznali smo da se dozvola o iznošenju knjiga uglavnom traži za stara i retka izdanja, ili za veći broj knjiga prilikom iseljenja. 

M. V.

-----------------------------------------------------------

Svet kupuje mišem

Prema statističkim podacima 50 odsto korisnika Interneta u Evropskoj uniji kupuje onlajn, od čega 80 procenata isključivo pazari robu od domaćih kompanija. U Srbiji, prema prošlogodišnjem istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, 88,4 odsto od oko 1,4 miliona korisnika Interneta nikada nije kupovalo elektronski.

Ovakvo stanje u najvećoj meri je posledica nerazvijenosti servisa za elektronsku trgovinu i nepostojanja ponude domaćih kompanija. A da je reč o velikom biznisu svedoči i iskustvo susedne Hrvatske,  gde je elektronska trgovina prošle godine porasla za 30 odsto u odnosu na prethodnu. Najbolje su poslovale internet-prodavnice koje su nudile turističke aranžmane, potom trgovine elektronskim uređajima, a slede veb-prodavnice računarske opreme i internet knjižare.

Prema iskustvu firme "E dućan" koja kupcima u Srbiji omogućava kupovinu robe sa najvećih svetskih sajtova i na ovom tržištu posluje od 2004. godine, broj ljudi koji su zainteresovani da kupuju na ovaj način stalno se uvećava. Svaka promena uredbi i podizanje nameta ipak usporava razvoj ovog tržišta. Ovo preduzeće trenutno ima 19.000 članova, a uzrast onih koji na ovaj način šopinguju je uglavnom od 25 do 38 godina.

Aleksandar Birovljev, predsednik Grupacije za elektronsku trgovinu u Privrednoj komori Srbije i IT menadžer u firmi "E dućan", ističe da je izuzetno važno hitno donošenje zakona o elektronskom poslovanju, kao i prilagođavanje carinske procedure načinu na koji se to radi u razvijenim zemljama. On smatra da su troškovi i nameti izuzetno visoki. Kako pokazuje statistika, onlajn kupci u Srbiji najčešće naručuju  odeću i obuću (poznatih svetskih brendova), knjige, kompakt-diskove, ali i druge proizvode kojih ovde ili nema ili su nerealno skupi. Najposećeniji, pa tako i očigledno omiljeni su američki sajtovi kao što je i "Amazon". Oko 80 odsto robe u Srbiju na ovaj način stiže iz Amerike, jer je ona često tamo kvalitetnija i jeftinija od evropske, kažu u ovom preduzeću.

– Savetujemo kupce da obrate dobro pažnju kada naručuju. Često korisnici mogu da biraju isporučioca robe, ali neke velike internet prodavnice imaju i ugovore sa globalnim kurirskim službama pa poručilac nema opciju da bira transportera, već samo ima mogućnost da odabere za koliko dana će roba stići. Brže ili sporije – kaže Birovljev.