Savet

Pre nekoliko dana dok sam sedeo s direktorom predstavništva, zazvonio mu je telefon. Bio je to njegov sin, student jednog moskovskog univerziteta. Pohvalio se položenim ispitom.

Posle toga započeli smo razgovor o obrazovanju u Rusiji. On mi je objasnio da besplatnog studiranja skoro da nema. Zanemarljivo mali broj studenata državnih univerziteta stekne pravo na studiranje na račun države. To su obično studenti koji su mnogo iznad proseka ili deca bez roditelja i takvih je 2-3% od ukupnog broja upisanih.

Prošlo mi je kroz glavu da dok sam studirao nikad nisam razmišljao o troškovima, o školarini... i opet mi je bilo teško. Kako li je onima koji pored rada koji je potreban da bi ispunili studentske obaveze moraju i da misle kako da plate studiranje. Znajući da mnogo ljudi u Rusiji preživljava, da standard prosečnog čoveka nije baš zavidan pitao sam mogu li deca siromašnih da se obrazuju ili je to prošlost. On se našalio rekavši da oni čekaju novu revoluciju i nove sovjete.

Naravno brzo smo se vratili u stvarnost i rekao mi je da većina ruskih studenata negde radi. Obično su to poslovi sa kraćim radnim vremenom ili sezonski poslovi, poslovi koji omogućavaju da se i radi i uči. Ima i slučajeva da neko 2-3 meseca radi, zaradi nekoliko plata i skupi novac za studiranje. Posle toga sa radom prekida i potpuno se posvećuje studiranju.

Pokušali smo da uporedimo obrazovni sistem u Rusiji sa našim u Srbiji. Međutim ispostavilo se da ne možemo ni da nabrojimo sve privatne univerzitete, a kamoli da ih rangiramo po kvalitetu.

Isto tako pokušaj poređenja nekog beogradskog i moskovskog univerziteta bio bi besmislen jer mi smo davno studirali i jedno je bilo pre deset i dvadest godina, a drugo je danas.

Mi današnji kvalitet i znamo. Znajući da se u Srbiji na državne fakultete upisuje pristojan broj onih koji ne plaćaju školarine i da su državni fakulteti cenjeniji od privatnih, moj zaključak je bio da treba studirati u Srbiji. On mi je odgovorio pitanjem da li je bolje završiti srednju školu (koledž) u Rusiji i zaposliti se ili u Srbiji sa fakultetskom diplomom sedeti kod kuće. Tvrdio sam da su u moje vreme fakulteti Beogradskog univerziteta u svetu bili cenjeniji od mnogih ruskih. Njegov odgovor je bio da nečiji put više određuje to gde će se uključiti i šta će raditi nakon završenog fakulteta a nego kvalitet univerziteta na kome je studirao.

Razgovor je otišao dalje. Tačnije pretvorio se u poređenje Srbije i Rusije. Pozivajući se na priče nekih svojih prijatelja, pričao mi je o problemima lečenja u Srbiji. U državnim klinikama na pregled kod specijaliste čeka se i po nekoliko meseci, privatne su mnogima preskupe. U Rusiji privatnih klinika je mnogo više i zbog veće konkurencije cene su niže. Ono što je mnogo bitno mnoge privatne klinike prihvataju osiguranje onih koji rade u velikim i finasijski stabilnim firmama jer naplata ne dolazi u pitanje.

Poučen nekim iskustvom, verovatno, tvrdio je da je odnos lekara prema pacijentima u Rusiji bolji nego u Srbiji. Govorio je da neke klinike u Rusiji imaju bolju opremu i da je veći broj opremljenih i kvalitetnih klinika. Rekao mi je da zbog činjenice da sam mlađi ispred mene će biti još neka kombinacija i da ću imati pravo izbora. Poželeo mi je dobar izbor. Na kraju je konstatovao da je on na zalasku karijere, da je za njega kasno za nove kombinacije i da je u ovom momentu bez obzira na ljubav prema Srbiji njegov izbor - Rusija.

Goran Antonić, Rusija

..................

NAPOMENA:Molimo vas da imate u vidu da nije dozvoljeno prenositi tekstove sa rubrike bez prethodnog pisanog odobrenja autora i Politike Online jer se time dvostruko krše autorska prava. Nepoštovanje ove zabrane proizvešće zakonske posledice. Redakcija.