Centralna tema – Kosmet

Glavni grad Srbije ove nedelje biće domaćin mnogobrojnim visokim svetskim zvaničnicima, koji će sa srpskim domaćinima razgovarati o bilateralnim odnosima, unapređenju regionalne saradnje, ali najviše o procesu rešavanja pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije. Kako je najavljeno, u Beograd će danas doputovati politički direktor Ministarstva inostranih poslova Norveške Kaj Ejde. Ambasador Ejde je autor izveštaja o stanju na Kosmetu, posle martovskog nasilja u Pokrajini 2004. godine, u kojem je konstatovao da za teritoriju nedostaje jasna politička perspektiva, da kosmetski Srbi veruju da su žrtve kampanje da se njihovo prisustvo smanji na raštrkanu ruralnu populaciju i ocenio da je međunarodna zajednica bila potpuno zatečena nasiljem.

U naporima Beograda da o statusu Kosmeta nastavi pregovarački proces sa Prištinom, pojedini državni zvaničnici Srbije su Ejdea pomenuli kao poželjnu ličnost koja bi na mestu međunarodnog posrednika mogla da zameni Martija Ahtisarija.

U glavnom gradu Srbije 17. aprila boraviće i zamenik predsednika vlade Narodne Republike Kine Hui Lijangju, a za 18. i 19. april predviđena je poseta šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova.

Jedna od glavnih tema u razgovorima ovih zvaničnika, od kojih su dvojica iz zemalja sa pravom veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, sa sagovornicima u Beogradu biće proces rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije, nakon što je to pitanje preneto u UN.

U tim smislu govoriće se i o posebnoj misiji Saveta bezbednosti UN, koja bi, kako je najavljeno, u Beograd trebalo da stigne 25. aprila, a potom da poseti i Prištinu.

Misija, čije je upućivanje u Srbiju predložila Rusija, trebalo bi na licu mesta da se upozna sa stanjem u Pokrajini.

U sastavu Misije će biti predstavnici svih 15 članica Saveta bezbednosti, a predvodiće je belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke.

O Kosmetu će se najverovatnije razgovarati i u svetlu predstojećih sastanaka Kontakt grupe, krajem aprila, prvo u Moskvi, a zatim i u Berlinu.

Rusija i Kina su zemlje koje se zalažu nastavak dijaloga o kosmetskom pitanju, kao i za rešenje koje bi bilo prihvatljivo kako za Beograd tako i za Prištinu.

Obe zemlje su za poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, a u slučaju Kosmeta protive se užurbanom donošenju rešenja.

Glavni grad Srbije će naredne nedelje, povodom održavanja dva odvojena regionalna skupa, biti domaćin i nizu ministara spoljnih poslova i visokim diplomatama iz Evrope i crnomorskog regiona.

U sredu, 18. aprila, biće održana Treća ministarska konferencija Procesa saradnje na Dunavu, a dan kasnije ministarski savet Organizacije za crnomorsku saradnju.

Pored ministra Lavrova, od čije zemlje je Srbija u novembru 2006. preuzela predsedavanje BSEC, u Beograd će doputovati i šefovi diplomatija Grčke – Dora Bakojani, Austrije – Ursula Plasnik, Bosne i Hercegovine – Sven Alkalaj i Turske – Abdula Gul, kao i šefovi Jermenije, Azerbejdžana i, najverovatnije, Rumunije.

Očekuje se i dolazak zamenika ministara spoljnih poslova Albanije, Bugarske, Gruzije, Ukrajine i visokih predstavnika Hrvatske, Češke, Nemačke, Mađarske, Moldavije, Slovačke i Slovenije, kao i koordinatora Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erharda Buseka i predstavnika Evropske komisije.

Mnogi od tih zvaničnika će, kako je najavljeno, imati i niz bilateralnih sastanaka s najvišim zvaničnicima Srbije sa kojima će, pored pitanja regionalne saradnje, razmotriti i situaciju povodom procesa rešavanja statusa Kosmeta.

Savet ministara spoljnih poslova BSEC biće od višestrukog značaja ne samo zbog visokog nivoa delegacija, već i zbog istorijskih dokumenata koji će biti usvojeni, među kojima je i "Beogradska deklaracija".

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Vreme za rešenje statusa

Profesor Kraljevskog univerziteta u Londonu Džejms Gau ocenio je da rešenje za status Kosova ne može da se pronađe u kratkom roku.

– Ceo region zapadnog Balkana do 2014. godine može biti u Nato i EU ukoliko se reše dva najveća problema – pitanje državnosti i pitanja ratnih zločina – rekao je Gau, navedeno je u saopštenju Akademije za diplomatiju i bezbednost, čiji je on gost.

– Što se tiče Srbije, predviđanja su teža, jer se već osam godina Kosovo drži između međunarodnog autoriteta i srpskog suvereniteta. Pored toga, treba uzeti u obzir volju naroda na Kosovu, ali i pravo Srbije na suverenitet. Želja međunarodne zajednice da se na brzinu reši status Kosova zapravo dovodi do usporavanja rešenja – smatra on.

Gau je na Akademiji za diplomatiju i bezbednost prekjuče održao predavanje "Međunarodna bezbednost i problemi bezbednosti na Balkanu".

Tanjug 

-----------------------------------------------------------

Popović: Albanci kao deo  sistema

Bujanovac - Šef ekonomskog tima za jug Srbije i Kosovo Nenad Popović izjavio je juče da je za stabilnu situaciju na jugu Srbije potrebno da Albanci što više budu deo sistema. "Da bi situacija zaista bila mirna, ja ću uvek ponavljati da Albanci sa juga Srbije moraju biti što više deo sistema i moraju biti u svim republičkim institucijama", rekao je on. Popović je ocenio da su "prvi koraci učinjeni na izborima pozitivni" kada su Albanci dobili svoje predstavnike u parlamentu, i dodao da se nada da će u budućnosti Albanaca biti i u visokim strukturama, kao što je vlada Srbije.

"To će stvoriti uslove za još bolje odnose na jugu Srbije, ali je najvažnije što više ulagati u jug Srbije i razvijati taj najnerazvijeniji deo države. Naša obaveza, i po Ustavu, jeste obezbeđivanje ravnomernog regionalnog razvoja", istakao je Popović, ocenjujući da je zahtev Albanaca sa juga Srbije da imaju ista prava kao i Srbi na Kosovu pojedinačni stav.

Fonet

-----------------------------------------------------------

Neophodna humanitarna pomoć Kosmetu

Vitina - Humanitarna situacija na Kosovu i Metohiji je složena, potrebe su velike i neophodno je nastaviti isporuku humanitarne pomoći za najugroženije stanovništvo, izjavila je juče generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Vesna Milenović.

"Zaključili smo da je važno nastaviti isporuku pomoći, posebno u hrani i higijenskim artiklima", rekla je Milenovićeva u Vitini, posle sastanka sa sekretarima 22 opštinske organizacije Crvenog krsta na Kosmetu.

U skladu sa tim ocenama, Crveni krst Srbije će u najkraćem roku, u saradnji s Koordinacionim centrom za Kosovo i Metohiju, realizovati isporuku 11.000 paketa za najugroženije porodice.

Vlada Srbije donela je odluku o izdvajanju 25 miliona dinara i zahvaljujući tim sredstvima oko 700 dece sa Kosmeta provešće ovog leta deo raspusta u odmaralištu Crvenog krsta u Baošićima kod Herceg Novog.

Tanjug