Od bogumila do Divca

Mornarska priča iz 1540. pominje grupu izbeglica iz Dubrovnika, Hercegovine i Bosne pristiglu u Severnu Ameriku. Bežali su pred Turcima, ili su kao pripadnici bogumila, pripadnici slobodne slovenske crkve, zaplovili okeanom da sačuvaju žive glave od hrišćanskog mača.
U priobalju današnje Severne Karoline zadesio ih je brodolom, a preživele su na ostrvu Roanok prihvatili i zbrinuli starosedeoci, narod Hateras.

Kada je po nalogu kraljice Elizabete I, ser Volter Rali organizovao prvu izvidnicu u cilju engleske kolonizacije Novog sveta, ona je u julu 1584. stigla i do ostrva Roanok. "Videli smo decu kestenjastih očiju i kestenjaste kose", izvestila je izvidnica.

Sudeći na osnovu ovih izveštaja, prvi Srbi su u Severnu Ameriku stigli pre Engleza, mada se uobičajeno tvrdi da je prvi srpski doseljenik bio izvesni Jovan Mišković koji je oko 1740. u Americi proveo pet godina. Dokumentovana potvrda o prvom srpskom useljeniku govori o Đorđu Sagiću (Šagiću?), potonjem Džordžu Fišeru, koji je u SAD doplovio septembra 1815. godine.

Prvi talas srpskih iseljenika stigao je između 1880. godine i Prvog svetskog rata. Uglavnom su bili iz Hercegovine, Bosne, Dalmacije, Like i Crne Gore.

Ovom talasu pripadaju i dvojica srpskih i američkih velikana. Mihajlo Pupin (1858-1935) je doplovio u SAD 1874. a Nikola Tesla (1856-1943) deceniju kasnije. Pupin je tada već završio studije na Kolumbija koledžu, doktorirao u Evropi i postao profesor na Univerzitetu Kolumbija, na kome će Tesla steći počasni doktorat 1894. godine.

Godinu dana ranije Srbi su u San Francisku osnovali prvo dobrotvorno udruženje, pokrenuli prve novine ("Srbin Amerikanac" i "Sloboda"), a u Džeksonu (Kalifornija) 1894. godine sagradili prvu srpsku pravoslavnu crkvu Sveti Sava.

U deset srpskih pravoslavnih parohija 1906. je bilo ukupno 15.742 članova. Deset godina kasnije bilo je 28 parohija koje su okupljale i naročitu vrstu useljenika, one koji nisu hteli da služe u austro-ugarskoj vojsci.

Sve veći broj srpskih useljenika radio je u rudnicima i fabrikama crne metalurgije, zbog čega su se koncentrisali u Pitsburgu i Čikagu.

Istraživačke procene o ukupnom broju Srba u SAD se razlikuju, na šta su uticale i različite metode tamošnje imigracione statistike.

U svakom slučaju, od 1899. do 1914. godine u Ameriku se doselilo 650.454 južnih Slovena, a procene za Srbe idu od 66.000 do 150.000 ljudi.

Prvi svetski rat je zaustavio imigraciju, a mnogi su se vratili kao dobrovoljci srpske i crnogorske vojske. Povratak je podstakla i velika ekonomska kriza 1930-ih, pa se između dva svetska rata broj Srba u SAD smanjio od 40.669 u 1920. na 30.121 u 1930. godini, a 1940. na samo 18.180 ljudi.

Posle Drugog svetskog rata u SAD se doselilo, prema nekim procenama, oko 15.000 Srba, pripadnika političke emigracije. Neki istraživači zaključuju da je ovaj talas doprineo da Srbi stvore svoje "kolonije" zbog čega su dugo bili "kulturno izolovani od američkog društva". Stvarali su svoje političke, uglavnom antikomunističke organizacije, ali na različitim programskim osnovama. Uz izraženo liderstvo to je uslovilo podele i međusobne netrpeljivosti, pojačane od 1963. i raskolom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Sredinom 1960-ih je krenuo novi talas ekonomskih migracija iz SFRJ. Prvenstveno okrenut ka evropskim zemljama, on je stigao i do SAD.

Tamošnji popis stanovništva je 1980. pokazao da je 840.548 građana rođeno ili poreklom iz Jugoslavije. Od njih se 100.941 izjasnio kao Srbin (Hrvati 252.970, Slovenci 126.463 i Jugosloveni 360.174). Kolega Marko Lopušina, na čija smo se istraživanja ovde oslonili, procenjuje da je u SAD tada bilo oko 400.000 Srba. Više od trećine živelo je u zapadnoj Pensilvaniji, zapadnoj Virdžiniji i u istočnom Ohaju, blizu 30 odsto na području Čikaga, severozapadne Indijane i Milvokija, a oko pet odsto u Njujorku.

U popisu stanovništva SAD iz 1990. godini, da su Srbi izjasnilo se 116.795 lica, a kao Jugosloveni njih 257.994. Popis je pokazao da žive u svim državama SAD, a  najviše u Pensilvaniji, Ohaju, Ilinoisu, Kaliforniji, Indijani, Mičigenu, Viskonsinu, Kaliforniji, Njujorku i Ohaju.

Koliko se Srba iselilo u Ameriku tokom ovde dramatičnih devedesetih godina, uključujući i period posle 2.000. godine, teško je reći. 

Mnogo je jasnije da su dva velika Srbina i Amerikanca, Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, ostavili za sobom nasleđe kolosalnih razmera, koga ne bi bilo  da nisu živeli i radili u Americi. Baš kao što Amerika bez Tesle i Pupina ne bi bila ono što jeste.

To ne znači da su oni istovremeno i najpoznatiji Srbi u SAD danas.

Pre će biti da je to Vlade Divac.