Nas su porodice izgurale

Od izveštača „Žurnala”

Melburn – Novaka Đokovića ne interesuje tenis samo kada ga on igra, nego je njime opčinjen i kada su drugi aspekti ovog sporta u pitanju. Na primer, pitanje daljeg razvoja srpskog juniorskog tenisa. Iako se ove godine od naših talenata više očekivalo u Melburnu, on i dalje veruje u njih. Iz sopstvenog iskustva zna koliko je problema na ovom putu i koliko je veštog kormilarenja neophodno da se izbegnu sve zamke.

– Iskreno se nadam da će Nikola Milojević biti jedan od tenisera koji će nastaviti sa uspesima srpskog tenisa. Naravno, tranzicija iz juniorskog u seniorski tenis nije nimalo laka. Komplikovana je, zahteva profesionalizam, posvećenost i mukotrpan rad.

Odlično je upoznat sa vrednostima do prošle nedelje najboljeg svetskog juniora.

– Nikola je spreman za to. On ima kvalitet, trenirali smo dosta u Australiji, sigurno pet-šest puta zajedno. Imao sam prilike da ga gledam malo i na mečevima u protekle dve godine, znam šta mu predstoji, a i on je svestan toga, što je jako bitno za nekoga u njegovom uzrastu. Ima samo 17 godina, ima dosta vremena ispred sebe, već je postigao velike uspehe i sada treba samo da stiče iskustvo neophodno za nastavak karijere.

Đoković prati i ostale naše najtalentovanije mlade tenisere.

– S druge strane, imamo i Lasla Đerea koji je osvojio Oranž boul, izuzetno jak turnir, kao gren slem u juniorskoj konkurenciji. Iskreno se nadam da nam predstoji blistava budućnost. I u ženskom tenisu ima par igračica u juniorskom vrhu. Ana, Jelena i Bojana svojim uspesima mogu mnogo da doprinesu njihovom razvoju.

Najbolji teniser sveta odlično shvata koliko je važno da sadašnja generacija odličnih tenisera prenese štafetu znanja naslednicima.

– Svi se mi trudimo da podelimo znanje i iskustvo sa mlađim teniserima i teniserkama. Iskreno se nadam da će u Srbiji u skorijoj budućnosti postojati teniski centar koji će moći da ugosti sve te talente, koji će moći da koriste taj centar kao svoju bazu. To je početna tačka za dalje uspehe srpskog tenisa.

Iako prvi na svetu, ne želi novim generacijama da prođu istim putem.

– Sve ovo što se sa nama desilo nije bilo proizvod sistema, nego smo imali familije koje su nas izgurale, svako je imao svoj individualni put. Ali da bi se stvorila tradicija uspeha, mora da postoji jedan centar. To je prvi prioritet za državu.

Izgradnja Nacionalnog centra se godinama odlaže, Đoković kaže da je to, između ostalog, posledica više sile.

– Nije jednostavno, nikoga ne krivim, situacija u zemlji nije laka, kao ni u većini država širom sveta. U toku je globalna ekonomska kriza, ljudi jedva preživljavaju, postoje važnije stvari u životu nego stvaranje teniskog centra. Ali ako ćemo gledati širu sliku i ako želimo dobro ovom sportu koji je doneo mnogo radosti našem narodu, onda je neophodno tako nešto.