Zatočenici 27. sprata

U tri dvadesetsedmospratne zgrade na Konjarniku, Rudo 1, 2 i 3, stanuje oko dve hiljade Beograđana. Nažalost, u jednoj od njih (Rudo 3) lift koji je stanare prevozio do 27. sprata ne radi tri godine, a teretni lift koji ide samo do 23. sprata ne radi već dva meseca. Ostala dva lifta rade do šesnaestog sprata, a odatle su stepenice jedini put ka višim etažama.
Hitna pomoć, poštari, majstori, nosači, prema rečima stanara poslednje etaže, za poslednjih šezdeset dana nisu nijednom došli do njihovih stanova. Pisma i preporučene pošiljke završavaju u sandučićima, kućni uređaji ostaju nepopravljeni, a zdravlje vremešnih stanara poslednjih spratova prepušteno je slučaju.
– Kao da živim na drugoj planeti, a ne u glavnom gradu, tako se osećam – govori Ljubica Selaković, pedesetšestogodišnja penzionerka iz stana 274 na 27. spratu. – Otkad se teretni lift pokvario, nisam izašla napolje. Snaja mi pomaže tako što mi kupuje namirnice, lekove. Ipak, nije to život, kada se u sopstvenom stanu osećaš kao zatvorenik – kazuje Selakovićeva, koja ima problema sa krvnim pritiskom. Dok je radio "teretnjak" dolazila je Hitna pomoć čiji su je lekari spuštali od 27. do 23. sprata u gumenoj torbi. Sada ne bi mogli ni to, jer bi 65. godišnju Ljubicu medicinska ekipa na rukama morala da spušta jedanaest spratova.

– Komšije sa "dvadeset petog" spuštaju kolica sa bebom od nekoliko meseci niz stepenice do 16. sprata. Moj trogodišnji unuk ne zna da lift koji je nekada vozio do 27. etaže uopšte postoji. Strašno, ipak je ovo 21. vek – razočarana je Selakovićeva.

Stevan Rajčević (45), predsednik Skupštine stanara zgrade, objašnjava da su spremni da sarađuju sa nadležnima kako bi se ovaj problem što pre rešio.

– Za tri meseca sam prešao oko 80.000 stepenika. Sledeće godine je Olimpijada u Pekingu i ozbiljno razmišljam da se prijavim – uspeo je da se našali u nimalo jednostavnoj situaciji Rajčević, stanar sa 27. sprata.