Uvezene revolucije

Mitinzi i marševi koje su u subotu u Moskvi i u nedelju u Sankt Peterburgu održali pripadnici politički raznorodnog udruženja "Nesaglasnih", a koji su prošli uz ne baš nežnu intervenciju policije, mnogo razbijenih glava i 120 uhapšenih, pokazali su da ruska politička scena polako počinje da se "zagreva". Ne bez razloga. Naime, godina koju trenutno krunimo, a koja će biti okončana izborima za Državnu dumu, jednako je sudbonosna za Rusiju kao i ona naredna – 2008 – u kojoj će najveća zemlja na svetu dobiti novog predsednika.

Sve više vesti o aktivnostima opozicije i komešanjima unutar vladajuće partije Ujedinjena Rusija, samo su naznake političke bitke koja predstoji. Ako se celoj slici dodaju nastojanja desnice da se posle višegodišnje agonije ponovo stabilizuje, ili neuobičajeni intervju Borisa Berezovskog, objavljen u petak u britanskom "Gardijanu", a u kojem bivši ljubimac Kremlja razmatra pripreme za nasilno svrgavanje Vladimira Putina sa vlasti, ukupna slika postaje još šarenija.

Interesantno je, stoga, da su se upravo ovih dana u ruskim medijima pojavile informacije o događajima iz skore prošlosti koji su imali i te kao jak odjek u ovdašnjoj javnosti, a desili su se izvan granica države. Reč je o podacima iznesenim u francuskom dokumentarnom filmu "Revolucija. kom. SAD. Osvajanje Istoka", a koji kazuju da je vašingtonska administracija samo na "obojene recvolucije" u Ukrajini 2004. i Kirgiziji 2005. potrošila 110 miliona dolara. Koliko su koštali slični događaji u Srbiji 2000. i Gruziji 2003, nije navedeno.

Autori filma navode da je metod "mirne smene vlasti" primenjen na pomenutim slučajevima sazdan na knjizi Amerikanca Džina Šarpa "Od diktature ka demokratiji". U knjizi autor daje savete kako da potencijalni "revolucionari" uspostave dobre odnose sa policijom, kao glavnom silom vlasti u gušenju svake pobune, kako da organizuju paralelno prebrojavanje glasova, anketiraju birače neposredno na glasačkim mestima, i sl. Naravno, značajnu ulogu u celom procesu ima i opoziciona štampa koja prenosi rezultate ovih akcija i na taj način utiče na drugačije formiranje javnog mnjenja od onog kakvo žele vlasti.

Uvereni da ovakva metodologija u svim prilikama daje rezultate, američki stručnjaci su pokušali de je primene i u Belorusiji 2001. Međutim, doživeli su krah. Iz prostog razloga što beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko nesumnjivo uživa podršku većine svojih sugrađana. Drugim rečima, formula Džina Šarpa je delotvorna u onim sistemima u kojima su snage vlasti i opozicije toliko izjednačene da prevagu može da obezbedi samo neki neočekivani događaj. Ovo je važno stoga što se, prema francuskim autorima, Amerikanci spremaju da "obojene revolucije" u najskorije vreme izvezu i u Moldaviju i pojedine države centralne Azije.

Problem, takozvanih, "mirnih prevrata" je, međutim, u tome što njihovi rezultati ne zadiru suštinski u funkcionisanje sistema država u kojima su izvedeni. Ni u Srbiji, ni u Ukrajini, ni u Kirgiziji novouspostavljene vlasti nisu uspele toliko da se stabilizuju da bi mogle zemlju da vode bez "repova" koji se vuku iz bivših sistema. A to znači primoranost na kompromise i zakulisne radnje koje se na kraju svedu na borbu za lični prestiž i uticaj. Posebno u sferi privrede.

Gruzija je imala drugačiju sudbinu iz prostog razloga što kompletan državni aparat ove kavkaske države funkcioniše isključivo zahvaljujući parama koje pristižu iz SAD, a zahvaljujući autoritarnosti predsednika Mihaila Sakašvilija teško da se danas može nazvati demokratskom zemljom.

Niko razuman ne veruje da je skrivenim pokretačima navedenih revolucija stalo do toga da Srbi, Gruzijci, Ukrajinci ili Kirgizi žive bolje, bogatije, imaju poštenije izbore, pravedniju vlast... To se radi na drugi način. Cilj je, naravno, širenje sopstvenog krupnog kapitala, ubrzano osvajanje novih tržišta, prostora bogatih prirodnim resursima i strateških pozicija vojnog karaktera. Pri tome, svaki naredni pokušaj prevrata suočava se sa rezultatima već izvedenih koji, doduše, nisu vidljivi odmah, ali koji u krajnjem rezultatu ne daju baš povoljnu sliku. Otud i brzina kojom se kreće u nove akcije.

Ali vratimo se na početak teksta i vikend-demonstracije u Moskvi i Sankt Peterburgu. Na njima se, između ostalog, uzvikivalo i "Revolucija", a među transparentima se se pojavili i oni sa uzdignutom pesnicom, viđeni proteklih godina u Srbiji, Gruziji, Ukrajini... Kako bi se izbegla agresivnija rekreacija vlasti na ovakve pojave, Fond efikasne politike, koji vodi Gleb Pavlovski, analitičar blizak Kremlju, organizovaće uoči parlamentarnih izbora, takozvani građanski forum na kojem bi trebalo da učestvuju predstavnici vlasti i opozicije, pa čak i partija čije delovanje je zvanično zabranjeno. Forum će posebnu pažnju posvetiti uticaju srednje klase ili, takozvanih gradskih buržuja na politička zbivanja. Jer upravo je ovaj sloj stanovništva najzainteresovaniji za politička zbivanja i direktno učešće u njima. Bez uvoženja revolucije.