Sa Srbijom za novi trofej

Od izveštača „Žurnala”

Melburn – Ako se do proteklog vikenda o Novaku Đokoviću moglo govoriti kao o prvom teniseru planete, vodećem na svetskoj listi, harizmatičnom šoumenu koji protivnike zasenjuje i na terenu i van njega, sada je već druga priča. Novak Đoković više nije samo najveći teniski majstor današnjice, on je šampion po kome će se pamtiti ceo period istorije ove igre, po njegovom imenu će se zvati vreme u kome je dominirao, o njegovim veličanstvenim uspesima će se pisati knjige, snimati filmovi, prepričavati sportske bajke.

Jer ako smo se divili Edbergu i Bekeru zbog šest najvećih pobeda, šta je onda Đoković koji je to isto postigao sa 25 godina, praktično tek na polovini karijere. Ako smo u zvezde dizali jednog Mekinroa ili Vilandera sa sedam ili Agasija, Lendla ili Konorsa sa po osam najvećih trofeja, šta onda reći o Novaku koji već ove godine može da ih stigne ili prestigne uz samo malo sportske sreće. Znanje već ima.

Osim što je trijumfovao, Đoković je na „Rod Lejveri” areni dokazao i da se sada polako pravi jaz između njega i preostale trojice velikana. Jer finale protiv Endija Mareja je bilo neizvesno samo u prva dva seta, posle je naš igrač dominirao.

Rodžer Federer je poklekao u polufinalu protiv Britanca, pokazavši opet da vreme radi protiv njega i da osim povremenih bleskova, kao letos u Vimbldonu, ne može u kontinuitetu više da parira mlađim asovima. Rafael Nadal tek treba da dokaže da je spreman za nivo na kome je nekada bio. Naredne nedelje se vraća na teren posle sedmomesečnog odsustva i sigurno će mu mnogo vremena i turnira biti potrebno da igrački uhvati priključak sa najboljima.

Kada su u pitanju ostali teniseri iz svetskog vrha, ništa se nije promenilo. I dalje su vodećem kvartetu za petama isti teniseri, Ferer, Conga, Berdih i Del Potro, ali dalje od povremenih pretnji ne uspevaju da stignu. Jaz je veliki, a mladih snaga još nema. Zato se sa prilično velikom dozom sigurnosti može reći da je pred Đokovićem period suverene vladavine u kome će imati šansu da znatno poveća saldo najvećih trofeja.

Kakav je osećaj posle osvajanja šeste gren slem titule?

Ne znam koliko će još da traje moja uspešna karijera, ali ono što znam je da sam prezadovoljan, presrećan i da vrednujem svaki trenutak ovog uspeha i svih ovih godina što sam postigao, kao blagoslov božji što imam priliku da budem gren slem šampion. Zato na ovaj trofej gledam sa velikim zadovoljstvom – istakao je Đoković koji se bukvalno sa „Rod Lejver” arene odmah prebacio na melburnški aerodrom da bi što pre stigao u Šarlroa da brani boje Srbije u Dejvis kupu.

Da li već razmišljate o osvajanju „Gren slema”, četiri najveće titule u istoj godini?

Postoji uvek ta mogućnost za igrača koji osvoji prvi gren slem u godini. Imao sam prilike da se suočim sa tom vrstom očekivanja. Ne razmišljam trenutno još o tome mada bih voleo i nadam se da ću imati tu šansu. Nikada nisam osvojio Rolan Garos, to je sledeći gren slem. Nadal, ako bude spreman, ako se vrati na teren, on će uvek biti favorit za tu titulu, ali ako ostanem zdrav i u kontinuitetu budem uspešan, imam velike šanse da daleko doguram u Parizu.

Janko Tipsarević je zbog povrede otkazao igranje u Dejvis kupu protiv Belgije ovog vikenda. Možemo li da pobedimo?

Šteta, jer Janko uvek pruža maksimum za svoju zemlju. Tu nema dileme, on je igrao pod mnogim okolnostima i uslovima koji su bili protiv njegovog zdravlja u prošlosti. Ima najviše mečeva u Dejvis kupu od bilo kog aktivnog igrača iz naše zemlje. Tako da sa te strane imam mnogo poštovanja za njega kao i svi ostali. Podržavam njegovu odluku jer znam da je sve u svojoj moći probao da bude spreman za taj meč. Nažalost, neće biti tako, ali mislim da su nam šanse i dalje veoma dobre. Viktor Troicki se uveliko sprema za šljaku i za taj meč. Ja putujem odmah da bih što pre stigao u Evropu.

Možete li već u petak da igrate?

Biću tamo u sredu najkasnije. Imaću ta dva-tri dana za pripremu i postoji mogućnost i da igram i da ne igram, zavisi od moje spremnosti u tom trenutku i prilagođavanja na nove uslove. Ali imam želju da igram već prvog dana.

Pet brejk lopti niste iskoristili u prvom setu, a onda ga je Marej osvojio. Koliko je to bio težak momenat u finalu?

Sigurno je bilo frustrirajuće za mene, u ovakvim mečevima svaku priliku morate da iskoristite. U suprotnom, protivnik dobije šansu. Izgubio sam prvi set i on je preuzeo inicijativu i tempo igre. Na sreću, uspeo sam to da prebrodim i u trećem i četvrtom setu sam igrao fantastično.

Opet ste obradovali naciju, ali je i ovde mnogo ljudi navijalo za vas. Koliko vam to znači?

Meni je uvek bitna ta podrška. Video sam mnogo ljudi van stadiona. Dočekali su me i skandirali moje ime dvadesetak minuta, zaista prelep osećaj. Uvek želim da predstavljam svoju zemlju. Nadam se da sam doneo radost Srbiji.

Gde ćete proslaviti veliku pobedu?

U avionu. Jedva čekam da se pridružim reprezentaciji, nisam imao toliko često priliku da igram za Srbiju u poslednje dve godine. Ali ove godine je plan da idemo do titule pa ću sa njima da proslavim ovaj trijumf.

Ovo vam je četvrti trofej u Melburnu. U čemu je razlika u odnosu na ostale najveće turnire?

Uslovi mi iz nekog razloga mnogo odgovaraju na ovom gren-slemu, radujem se jer je to činjenica koja mi ide u korist. I ti uslovi i podrška koju dobijam ovde. Volim ovaj turnir, volim da igram ovde, početak je godine, ulazim svež mentalno i fizički, nemam pritisak ni umor, jer nemam turnire pre ovog. Sve su to razlozi zašto pružam tako dobre igre u Australiji.

Kad uporedite ovaj trijumf sa prethodnim na „Rod Lejver” areni?

Svaka titula je posebna, ali ova ja neverovatna. Ima taj istorijski aspekat, da budem pomenut u istoriji, u istoj priči sa toliko teniskih legendi, zaista je neverovatno. Pokušaću da uživam koliko mogu.

Nijedan brejk niste izgubili u finalu?

To je pomoglo, to je bila olakšavajuća okolnost da svojim servisima iznudim greške od Mareja koji je jedan od tri najbolja reternera na svetu. Mnogo bolje sam servirao nego u našim prethodnim mečevima.

Opet su vodeći igrači stigli u završnicu, imaju li ostali šanse da se izbore za pehare?

Logično je da najbolji teniseri budu u borbi za titulu, ali ja nikada ne potcenjujem ostale, pogotovo one u prvih 10-15. Samo nekoliko poena me je delilo od poraza protiv Vavrinke u osmini finala. To dovoljno govori o izjednačenosti i kvalitetu ostalih igrača, a Vavrinka je 17. na svetu. Zato je moguće da se neko od njih probije, da pobedi nekog od najboljih na gren-slemovima. Conga, Del Potro, Ferer, Berdih, svi su oni to već uspevali.

-------------------------------------------------------

Gren slem titule

Federer – 17

Sampras – 14

Emerson – 12

Lejver, Borg i Nadal – 11

Tilden – 10

Rouzvol, Peri, Konors, Lendl i Agasi – 8

Njukomb, Mekinro, Vilander, Koše, Larned, Lakost, Renšo i Sirs – 7

Edberg, Beker, Badž, Kroford, Vajlding, Doerti i Đoković – 6