Totalna kontrola

ANALIZA VESTI
Demonstranti su minulog vikenda u Frankfurtu na Majni digli glas protiv kontrole privatnosti, koju bezbednosne i obaveštajne službe praktikuju u Nemačkoj. U organizaciji dvadesetak nevladinih organizacija, više hiljada učesnika okupilo se ispred Crkve svetog Pavla, mesta na kome je 1848. prvi put zasedao svenemački Ustavni parlament. Pod motom "Sloboda umesto straha" kritikovano je uvođenje paketa novih metoda nadzora potencijalno sumnjivih građana, koji se na inicijativu ministra unutrašnjih poslova Volfganga Šojblea eksperimentalno primenjuje – zarad sakupljanja iskustava.

"Nalazi li se Nemačka na pragu totalne kontrole, ili su, već, njeni građani pod sveopštim nadzorom", glasio je naslov diskusije koja je vođena.

Do kog nivoa kontrole dosežu, neretko bez zakonskog opravdanja, dokumentovano je dan uoči demonstracija. Pred Sudom rada u Sarbrikenu, dva nesuđena agenta pokrenula su parnicu protiv Savezne obaveštajne službe BND zbog izostalih nadoknada. Tom prilikom se ispostavilo da su se nemački obaveštajci oglušili o ustavne odredbe, "preventivno" nadzirući finansijske transakcije u Nemačkoj i širom sveta. Naravno, bez sudskog ovlašćenja.

Obaveštajne smicalice

Slučaj razmatran pred sudom u Sarbrikenu odnosio se na poslovanje BND-a i suvlasnika Instituta za privredna istraživanja IVR, koji je snabdevao banke poverljivim podacima o kretanjima kapitala – informacijama koje su u većini zemalja EU isključivo namenski upotrebljive, zarad provere kredibiliteta klijenata.

Kada im je, prevremeno, ukinuta finansijska potpora, švajcarski bankar Andre Štrebl i njegov partner iz Luksemburga Ernest Bakes shvatili su da ih je nemačka obaveštajna služba zloupotrebila. Ne samo da im je otkazana saradnja, već su agenti BND-a, navodno bez ovlašćenja, kopirali podatke iz njihovih arhiva, provaljujući, iz noći u noć, u službene prostorije Instituta...

Izjave dvojice finansijski i pravno oštećenih stručnjaka nametnule su pitanja, koja kompromituju BND.

Prvo, postavlja se pitanje zakonskih ovlašćenja zvanične obaveštajne službe Nemačke: da li je bez postojanja opravdanog razloga – u ovom slučaju direktne opasnosti po državu – BND-u bilo dozvoljeno da se služi obaveštajnim smicalicama? Drugo, da li su obaveštajci bili ovlašćeni da osnivaju lažne firme, koriste "trojanske konje" na terenu? Treće, interno pitanje upućeno je BND-u: da li je bilo prihvatljivo bahato okončati saradnju sa informantima i rizikovati izazivanje skandala u javnosti?

Osnivački istorijat IVR-a daje indirektne odgovore. Ernest Bakes, stručnjak u domenu kliringa, objavio je pre šest godina u Francuskoj knjigu "Ćutanje novca", o metodima pranja novca kroz berzanske poslove. Podaci su bili toliko aktuelni, da su u više evropskih zemalja pokrenute sudske istrage. Tada je, posredstvom finansijske policije Diseldorfa, došlo do susreta između predstavnika BND-a i autora knjige.

" Cenimo ljude koji se suprotstavljaju praksi pranja novca... Nudimo vam početni kapital da osnujete svoje preduzeće za razmenu bankarskih informacija", izjavio je operativac "gospodin P." Bakesu, tvrdeći da njegovi nalogodavci nemaju nikakvih direktnih zahteva za saradnju. Ipak, u sedištu novoosnovane firme IVR, na trećem spratu poslovne zgrade u ulici Berliner Promenade 9, u Sarbrikenu, svake noći su gorele sijalice. BND je kopirao poslovne podatke – oko tri miliona strana podataka, teških tri i po tone. Njima je obuhvaćeno preko 100 miliona finansijskih transakcija.

Nemačko–ruska saradnja

Posebno kompromitujuća činjenica po nemački BND, sadržana je u indicijama o saučesništvu u hapšenju ruskog oligarha Mihaila Hodorkovskog. Dokazi ruskih organa zasnovani su na saznanjima sadržanim u "dosijeu Hodorkovski" koje je Ernest Bakes prikupio i dokumentovao na pet stotina stranica. Kako su dokumenti stigli u sedište BND-a, potom u Moskvu, nije obelodanjeno. Ali, upućeni tvrde da ih je tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder lično predao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, prilikom posete Berlinu 1973. godine.

U trenutku nema zvaničnih saopštenja da li je postojao, ili postoji još neki tajni dogovor o saradnji ruskih i nemačkih službi. Najnovija neopreznost službenika BND-a, međutim – Saveznom upravnom sudu u Lajpcigu nedavno je omaškom dostavljena lista bivših nemačkih špijuna u ruskoj armiji, odakle je na nedokučiv način doprla i do Moskve – budi konkretne sumnje.