Nema partnera za tango

„Tango je igra za dvoje“, izjavio je u nedavnom intervjuu američkom listu „Nešenel interest“ Dmitrij Peskov, predstavnik za štampu ruskog predsednika. „Moskva ne može u toj igri da bude sama”.

Signali koji su u poslednje vreme stizali iz SAD ne govore o tome da je Vašington spreman da Ruse primi u igrački zagrljaj.

Ruski zvaničnik je na umu pre svega imao nervozu stvorenu oko takozvanog zakona Magnitski, izglasanog u Kongresu SAD.

Navedeni zakon, nazvan po ruskom advokatu koji je upozoravao na korupciju, potom uhapšen da bi 2009. preminuo u moskovskom zatvoru, onemogućava ulazak u SAD jednom broju ruskih zvaničnika, a njihovi računi u zapadnim bankama su do daljeg blokirani.

Moskva je uzvratila zabranom usvajanja ruske siročadi od strane američkih porodica, čime je sukobljavanje podignuto na stepen koji mnogi porede sa onim iz vremena Hladnog rata.

Zakon Magnitski bio je poslednja kap koja je predsednika Vladimira Putina uverila u neophodnost sprovođenja „suverenizacije“ spoljne politike Moskve, smatra Dmitrij Trenjin, direktor Moskovskog centra za međunarodni mir – „Karnegi“.

Da se na relaciji Moskva–Vašington dešavaju stvari za koje su obe strane verovale da su odavno prošlost, svedoči i izjava šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova:

„SAD su cinično iskoristile tragediju Magnitskog kako bi kaznile Rusiju i umešale se u njena unutrašnje politička dešavanja“.

Razlaz je vidljiv i na širem međunarodnom planu. Potpuno su različiti stavovi u pogledu okončanja sukoba u Siriji i u Africi.

Nevolje koje je donela svetska finansijska kriza – potekla u zapadnom svetu ali sa vidljivim posledicama i u istočnom – takođe ukazuju da se na mnoge događaje u međunarodnoj areni iz Vašingtona i Moskve gleda različitim očima.

Sve to uticalo je da nova „Koncepcija spoljne politike Rusije”, sačinjena u decembru 2012, i dalje stoji na stolu čekajući Putinov potpis.

Kako stvari stoje, u sadašnjem obliku neće ga ni dočekati jer u Kremlju smatraju da ono što piše treba iskazati „mnogo oštrijim rečima“. Ovo se posebno odnosi na delove u kojima se govori o odnosima Rusije sa Zapadom, posebno sa SAD.

„U odnosu na Zapad, ruska spoljna politika biće daleko oštrija i više izolacionistička“, procenjuje Trenjin.

Vlasti Rusije bi mogle da odgovore na nekoliko načina. Prema pisanju „Moskou tajmsa“, na udaru bi mogli da se nađu novinari koji rade za državne medije a imaju strano državljanstvo, kao i pojedini strani dopisnici, među njima i američki, koji „preteruju u nekonstruktivnoj kritici“ ruske države.

U pitanje bi moglo da dođu i mladi parovi koji su nameravali da stupe u rusko-američki brak, a nevolje bi mogle da zadese i ruske studente koji primaju američke stipendije.

„Mada političko-medijski establišment u SAD voli za sve da optužuje Putina, korak ka novom sukobu učinjen je čak deset godina pre njegovog dolaska na vlast”, navodi američki časopis „Nejšn“.

List podseća da su u vreme predsednikovanja Bila Klintona ustanovljena tri osnovna principa politike Vašingtona prema Rusiji: širenje NATO do ruskih granica, saradnja dve zemlje u vezi sa izborima i mešanje u unutrašnje stvari Rusije pod parolom – „razvoja demokratije“.

Dati principi i danas se sprovode u delo, uvereni su Moskvi.

Epizoda sa „resetovanjem“ odnosa koju su pre tri godine lansirali Barak Obama i tadašnji ruski predsednik Dmitri Medvedev, brzo je ostala bez daha.

U Moskvi ne kriju razočarenje, a do koje mere ono ide pokazaće konačna verzija nove „Koncepcije spoljne politike Rusije”.