Amerika u šoku

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 17. aprila – "Ubica je izgledao kao mladić iz Azije, pucao je iz oružja kalibara devet i 22 milimetra, nije pokazivao uzbuđenje, nosio je mnogo municije" - ispričali očevici masakra u kome je juče, u prostorijama univerziteta Virdžinija Tek, ubijeno i ranjeno oko 60 osoba. Danas je razrešeno ko je taj misteriozni i nemilosrdni lik: nadležni su saopštili da je počinilac jučerašnje, najsmrtonosnije pucnjave u istoriji SAD, bio 23-godišnji student engleskog jezika, imigrant iz Južne Koreje, Čo Seung Hui.
Motivi ubice se još istražuju a u njegovoj sobi u kampusu univerziteta, gde je ubio 32 osobe a onda i sebe, policajci kažu da su pronašli njegovo "dugo i uznemiravajuće pismo".

Prema navodima televizije Ej-Bi-Si, u njemu je, uz ostalo, bila ispisana poruka "vi ste prouzrokovali ovo što sam  uradio", kao i zamerke - kako prenosi "Čikago tribjun" - na račun "bogate dece", "razvrata" i "podlih šarlatana". Čoova profesorka Lusinda Roj opisala ga je kao "nesređenog momka", čiji su pismeni sastavi bili toliko "uznemiravajući" da je predlagala da ga pozovu u fakultetsko savetovalište… 

Prema dostupnim podacima Čo je, kao osmogodišnjak, 1992. došao u Ameriku sa ocem i majkom. Imaju dozvolu boravka a kao stalna adresa navodi im se virdžinijsko predgrađe prestoničnog Vašingtona, Sentrvil, gde imaju radnju za hemijsko čišćenje…

Ministrastvo spoljnih poslova Južne Koreje je povodom maskra koji je počinio mladić rođen u toj zemlji, izrazilo saučešće porodicama žrtava. Istovremeno je apelovalo da se iz tragedije ne izrode "rasne predrasude i konfrontacije".

Ojađeni kampus u Bleksburgu danas su posetili predsednik Džordž Buš i  njegova supruga Lora. "Ovo je dan žalosti za celu naciju" - poručio je šef Bele kuće, po čijem su nalogu zastave državnih nadleštava spuštene na pola koplja.

Zvanično se izveštava da su u Čoovoj pucnjavi juče  život izgubila 33 lica, dok je teške i lakše povrede zadobilo blizu 30 osoba. Nacija je zbog toga u šoku, javlja se s raznih strana. Elektronski mediji iz časa u čas izveštavaju o detaljima drame, novim pojedinostima i početku preispitivanja širih okolnosti tragedije.

Roditelji nastradalih i studenti univerziteta na kome se odigralo krvoproliće, traže konkretne i uverljive odgovore na niz pitanja. Zašto fakultetski organi nisu razglasile upozorenje već posle prvih ispaljenih hitaca koji su u spavaonici usmrćena dva lica, nego su čekali sve dok u učionicama dva sata kasnije nije ubijena još 31 osoba, među kojima i napadač? Zašto policajci nisu zaključali kapije kampusa? Da li je ubica imao saučesnike? Kako to da univerzitetske vlasti nisu ozbiljnije shvatile pretnju bomabškim napadom upućenu pre dve nedelje toj ustanovi?

Nadležni su dosad pokušali da razjasne samo neke od mnogih nedoumica. Po jednoj od njihovih verzija, početak pucnjave ličio im je na "izolovani slučaj", nagnavši ih na pomisao da se radi o obračunu iz ljubomore, pa stoga nisu lansirale opšti alarm. Još nema saglasnosti ni koliko je bilo izvršilaca zločina - prevladava pretpostavka da se radi o akciji pojedinca, ali se ne isključuje mogućnost da je pucao "još neko".

Istovremeno se postepeno rasplasmava polemika između pristalica i protivnika ovdašnjeg režima ličnog naoružanja. Hroničari navode da je Virdžinija jedna od saveznih država u kojima se najlakše nabavlja oružje - može ga pribaviti, računajući i vojne primerke, svako ko ima više od 18 godina. "Kratke cevi" mogu da kupe, navodi se, i "klinci" s navršenih 12 leta.

Prvi identiteti ovde ubijenih, objavljeni su, kako se prenosi, u inostranstvu. U Izraelu je saopšteno da je među poginulima njihov državljanin, poreklom iz Rumunije, profesor Liviju Libresku (75), a u Indiji - da je nastradao profesor G. V. Logantan (51) rodom iz te zemlje.

I u drugim delovima sveta iskazuje se, uz saučešća, i zapanjenost razmerama ovdašnje tragedije. Britanska kraljica Elizabeta je, tako, saopštila da je "šokirana i ožalošćena vestima o pucnjavi u Virdžiniji". Predviđeno je da ona i njen suprug princ Filip početkom sledećeg meseca, dva dana borave u toj saveznoj državi SAD.

Australijski premijer Džon Hauard je krvoproliće u Virdžiniji prokomentarisao kao dokaz da je "kultura revolvera  u SAD - negativna snaga društva". Posebna zabrinutost zbog takve okolnosti iskazuje se, kažu, u Indiji jer "oko 80.000 njenih madića i devojaka studira u SAD".